Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić smatra da bi 30.000 radnika godišnje iz javnog sektora moglo da se prebaci u privatni.
Na pitanje koliko je u ovom momentu realno da se višak zaposlenih iz javnog sektora prebacuje u privatni i koliko bi ih se sada moglo zaposliti kod privatnika, Rajić veli da potencijala u realnom sektoru ima, ali da se ništa ne može precizirati dok se takav program ne donese.
„Radno mesto u javnom sektoru u Srbiji košta oko 9.000 evra, što uključuje sve troškove njegovog održavanja, a taj bi se novac odvajao u fond iz kojeg bi se raspisivali programi za privatne firme. One bi sigurno zaposlile viškove, pod uslovom da dobiju tih 9.000 evra po radniku, kao kredit sa jedan odsto kamate“, objašnjava Rajić.
Kako je naveo, od oko stotinu hiljada privrednih društva i preduzetnika u Srbiji je oko 28.000 kvalitetnih, ali mnoge od tih zdravih firmi nemaju znatnu imovinu i sredstva za garancije da bi podigle kredite.
Naš sagovornik napominje da je u Srbiji čak 45 odsto zaposlenih na državnim jaslama, dok ih je u istočnoevropskim zemljama 18 procenata, a u EU oko 12 odsto. Realan broj zaposlenih u javnom sektoru kod nas bi bio oko 350.000, veli on. Pomenimo, prema podacima Ministarstva finansija, ovaj sektor ima 781.000 od ukupno 1,7 milion zaposlenih.
Međutim, da bi privatni sektor mogao da zaposli višak radnika iz javnog, neophodno je, pre svega, uraditi dve ključne stvari – smanjiti birokratiju i namete, napominju u Uniji poslodavaca Vojvodine.
„To su, zapravo, dve glavne poluge koje će nama u realnom sektoru omogućiti da otvaramo radna mesta. Kad nam se ta omča skine s vrata i kada povećamo promet, naravno da ćemo imati potrebu za radnom snagom“, kaže predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Stanko Krstin.
„Ako će država davati subvencije da bi se zaposlili ti ljude, nećemo se, naravno, toga odreći, ali je jasno da ne možemo mi u realnom sektoru veštački stvoriti radno mesto, otvoriti ga samo zarad te subvencije koju bismo dobili. Potrebno je da se napravi temelj, da ja kao vlasnik firme stvorim to radno mesto, pa tek onda postavljati pitanje koga da zaposlim. Tada dolazi momenat kada država može da izađe i kaže da se umesto zaposlenom koji je višak u javnom sektoru otpremnina dodeli za otvaranje tog radnog mesta. Tako će se pomoći i njemu i firmi koja će ga zaposliti, a najvažnije je da se to radno mesto održi“, navodi.
Krstin naglašava da i dalje ogromna administracija i nameti prate osnivanje, odnosno postojanje firme.
Po rečima Rajića, nova vlada morala bi, ako zaista želi da reši problem enormnog broja zaposlenih u državnom sektoru, morala da raspiše javni konkurs za ključna mesta u državnim preduzećima, na koji bi mogli da se jave naši stručnjaci koji rade u inostrnstvu. „Našim ljudima koji su u svetu postigli uspeh na sličnim radnim mestima trebalo bi, uz odgovarajuće plate, omogućiti da se vrate u Srbiju i dati im odrešene ruke kako bi mogli da rade kvalitetno. Ali, samo pod uslovom da i takvo zapošljavanje ne bude stranačko“, naglašava Rajić. On je ocenio da će kresanje javnog sektora biti zapravo najveći ispit za novu vladu Srbije, na kojem će pasti ako to ponovo bude samo podela kadrova, bez dubinskih rezova. Javnim preduzećima treba profesionalno menadžersko upravljanje, ne iz stranke, naglašava on.
Zagrlila bi Aleksandra i rekla putnicima sa nama u bolju buducnost!
bakazlataaaaa@gmail.com