Tehnologija se danas razvija brže nego ikad tako da će deca rođena danas o nekim stvarima moći samo da pročitaju u knjigama, ili, verovatnije, na kompjuterskom ekranu.
Inicijativa Digitalna Srbija prenosi procenu Svetskog ekonomskog foruma kojih deset stvari deca rođena 2018. verovatno nikada neće doživeti.
1. DUGA, DOSADNA PUTOVANJA
Mobilni uređaji i sistemi za zabavu danas uspešno okupiraju pažnju putnicima tokom dugotrajnih putovanja. Međutim, izuzev „konkorda“, koji je povučen iz saobraćaja 2003, čovečanstvo nije ni približno uradilo onoliko koliko bi trebalo da bi se ubrzao transport avio-putnika po svetu. Ako se izuzmu vozovi velikih brzina, tzv. „vozovi-meci“, koje se koriste na ograničenom području, brzina kopnenih transportnih sredstava, takođe je prilično ograničena.
Međutim, najnoviji razvoj u oblasti transporta verovatno će povećati brzinu putovanja, što znači da današnja deca možda nikada neće znati šta znači beskrajno putovanje avionom i kopnenim putem.
Vraćaju se nadzvučni avioni, koji bi mogli da transportuju putnike „preko bare“ za manje od 3,5 sata. Zbog fizičkih ograničenja i visokih troškova, oni, međutim, neće naći široku primenu.
Hyperloop tehnologija bi, međutim, mogla da postane pristupačan način da se bitno skrati vreme putovanja. Superbrzi sistemi već sada dostižu brzinu od 387 km/h. Ukoliko predložene linije budu realizovane, one bi mogle značajno da skrate vreme putovanja između velikih gradova. Putovanje od Njujorka do Vašingtona trajalo bi samo 30 minuta, dok je trenutno za to potrebno pet sati.
2. VOZAČKA DOZVOLA
Prema podacima američkog Centra za kontrolu bolesti (CDC), 2015. je u saobraćajnim nesrećama svakodnevno umiralo u proseku šestoro tinejdžera od 16 do 19 godina. Budući da je većina izazvana ljudskom greškom, odstranjivanje čoveka iz jednačine značilo bi spasavanje života ljudi svih starosnih grupa. Upravo iz tog razloga, razvoj autonomnih vozila za mnoge predstavlja prioritet.
Ilon Mask, glavni izvršni direktor kompanije „Tesla“, uveren je da će njegova kompanija za električna i (za sada) poluautonomna vozila, u naredne dve godine proizvoditi potpuno autonomne automobile, a neki od njih se već testiraju.
3. MONOPOL BIOLOŠKE NAD VEŠTAČKOM INTELIGENCIJOM
Danas postoje sistemi veštačke inteligencije koji mogu da konkurišu, pa čak i da nadmaše ljude specijalizovane za određene oblasti, na primer šah, ili sortiranje materijala za reciklažu. Stručnjaci predviđaju da će za samo nekoliko decenija sistemi „svesne“ veštačke inteligencije moći ga konkurišu ljudskoj inteligenciji.
Deca rođena ove godine možda nikada neće znati kako je to biti deo radne snage ili studirati u doba kada su ljudi najpametniji entitet na planeti.
4. JEZIČKE BARIJERE
Komunikacija je još jedna obećavajuća oblast za primenu veštačke inteligencije, a u nekom trenutku, tehnologija bi mogla da okonča jezičke barijere u svetu.
Alatke za komunikaciju kao što je Skajp već sada imaju opciju za trenutno prevođenje, koja omogućava slobodnu konverzaciju u realnom vremenu, a Google je ugradio softver za prevođenje u svoje nove slušalice. Druge kompanije, kao što je Waverly Labs rade na usavršavanju tehnologije koja će omogućiti trenutno prevođenje na strani jezik.
Prema tome, deca rođena 2018. odrastaće u svetu u kome svako može da razgovara sa svakim, a ideja o „stranom“ jeziku će delovati… pa, potpuno strano.
