Srbija se ne razlikuje od većine svetskih ekonomija u kojima mala i srednja preduzeća čine ogroman udeo u ukupnom broju firmi. Jedino što može da začudi je podatak da je udeo MSP u svim državama redovno oko 99,9% i da kod nas stvaraju više od 80% novih poslova.
Međutim, i pored tako velikih brojki, kod izvoza proizvoda i usluga stvari stoje drugačije. Najveći deo obavljaju velika preduzeća. Kada se pogleda statistika, jasno je i zašto – Srbija od dobara najviše izvozi automobile, opremu za distribuciju električne energije, gume za automobile, niz sirovina za dalju obradu, razno voće, povrće i žitarice, nameštaj… Većina ovih stvari zahteva ogromnu industriju iza sebe koja bi ispratila zahteve proizvodnje i distribucije.
Što se tiče malih i srednjih preduzeća, tek svako deseto izvozi. Taj broj pada na 3% ako posmatramo samo one koji svoj izvoz nastave u nekoliko godina nakon početne. Dakle, iako MSP apsolutno dominira po udelu u ekonomiji Srbije, on čini tek 46% ukupnog izvoza.
IT sektor Srbije je svetli primer, izuzetak od ovih pravila. Srbija izvozi duplo više softvera nego što uvozi i ima trgovinski saldo (razliku izvoza i uvoza) u visini od 428 miliona evra. Budući da su IT kompanije uglavnom male ili srednje, tako se i najveći deo MSP koje izvoze nalazi u IT sektoru.
Međutim, iako živimo u digitalnoj budućnosti, još uvek veliki broj proizvoda ne može da se prevede u binarni kod. Maline, nameštaj, ćilimi, džemovi, odeća, krovni paneli… sve ove stvari imaju veliki potencijal za izvoz. Takođe, za zdravlje jedne ekonomije neophodno je da izvoz postoji kroz što veći broj industrija.
Ovo ne znači da mala i srednja preduzeća kod nas ne koriste, i ne treba da koriste, činjenicu da smo prevalili petinu 21. veka. Svako od nas verovatno ima porodični recept za džem. Svako zna da iznese ćebe ispred lokalnog marketa i da ga tamo prodaje. Za zakupljivanje tezge potrebno je malo više truda i znanja. Za mesto na rafu marketa, mnogo više. Ali da bi Srbin naučio gospodu iz Lesteršajera i Mehengladbaha šta je pravo slatko od šumskih jagoda, neophodni su ozbiljniji poduhvati.
Ovo je lista pet malih preduzeća koji na razne načine koriste prednosti interneta kako bi ostvarili ovaj cilj. Internet, naravno, može da služi za čistu prodaju – neko ode na vaš sajt, naruči koliko čega i gde da stigne. Ipak, internet nudi mnogo šire mogućnosti. On može da posluži za promociju, za istraživanje tržišta i konkurencije, za feedback koji pomaže da se unapredi proizvod…
OVER
OVER je domaća firma koja proizvodi odeću sa ciljem da ona bude pristupačna i autentična, a prodaje je isključivo online i poštom šalje u sve zemlje.
OVER je brend nastao iz lične potrebe. Pre desetak godina, kada je brend osnovan, na domaćem tržištu nije bilo slične odeće. Da bi se takva roba dobila od stranih brendova, bilo je neophodno da se putuje van države.
Drenovac
Drenovac je porodična firma iz okoline Arilja koja se bavi otkupom i preradom duboko zamrznutog, sušenog i čokoladiranog voća. Drenovac je svoju mrežu prodaje proširio i na inostranstvo, tako da oko 60% ukupne proizvodnje izvozi – najviše u zemlje EU, SAD, Kanadu i Rusiju. Trenutno zapošljavaju 35 radnika, ali imaju u planu dalje proširivanje – kako radne snage, tako i tržišta.
Ono po čemu se izdvajaju od konkurencije je korišćenje nove tehnologije sušenja voća – liofilizacije. Tim procesom plodovi čuvaju veći deo hranljivih sastojaka u odnosu na klasične metode sušenja, uključujući i vitamin C, koji se inače vrlo lako gubi.
Little Blue Pot
Little Blue Pot proizvodi slatko, džem i pekmez po pravim domaćim receptima, koji se prodaju u nizu zemalja, a najviše u prodavnicama u UK i SAD. Cilj firme je da isprate tradicionalne recepte, pa ne koriste velike količine šećera i raznih filera kako bi povećali količinu gotovog proizvoda.
INM
INM je firma koja se bavi proizvodnjom krovnih i fasadnih panela koje već godinama izvoze u Francusku, Nemačku i druge evropske države. Iako nemaju online prodavnicu, veliki broj njihovih kupaca dolazi upravo preko interneta, tj. njihovog sajta. Nemanja Mutavdžić, sales manager INM-a, objašnjava kako kompanija vidi svoju budućnost u izvozu.
Folkk
Folkk je brend sa nešto drugačijim konceptom od preduzetnika koje smo prethodno predstavili. Folkk pod svojim okriljem okuplja više zanatlija i proizvođača koji zajedno stvaraju ručno rađene predmete za dom, kao što su platoi i tanjiri za posluživanje hrane, ćilimi i jastuci. Iza brenda, koji povezuje tradicionalnu radinost sa modernim tehnologijama, stoji Nova Iskra. Prošle godine su realizovali i kampanju na Kickstarteru što predstavlja još jedan način da se internet iskoristi kako bi proizvod došao do što većeg broja kupaca.
