Ovo su uslovi neophodni za proizvodnju paprike u plasteniku

Proizvodnja paprike je kompleksan posao, a cena koštanja može da bude manja ili veća, u odnosu na to koliko se poštuju parametri.

Proizvodnja paprike moguća je cele godine, a takve su i potrebe za ovom neizostavnom namirnicom u ishrani. U našoj zemlji joj odgovaraju klimatski uslovi, pa je samim tim jedna od kultura kojoj treba pristupiti sa posebnim akcentom. Treba istaći i da je ova proizvodnja kompleksan posao, piše Agroklub.

Proizvodnja rasada se odvija u plastenicima sa dvoslojnim ili troslojnim folijama, koji se dodatno zagrejavaju. Zagrejavanje se vrši pomoću peći na čvrsto gorivo ili električnih prostirki i grejalica. Proizvodnja počinje odabirom hibrida, supstrata i načina sadnje. Način sadnje može biti sa pikiranjem rasada ili bez pikiranja.

Kod uzgoja sa pikiranjem vreme setve je nešto ranije u odnosu na uzgoj bez pikiranja, a sama proizvodnja skuplja i zahtevnija u pogledu dodatnih radnih dana za pikiranje.

Kod ovog sistema setva počinje krajem januara u saća od stiropora (najčešće sa 104 otovora) u setveni supstrat.

Pikiranje rasada se vrši u fazi dva razvijena lista, rasad se pikira u plastične čaše prečnika 7 ili 9 centimetara. Nakon 50 do 55 dana rasad je spreman za presađivanje u plastenik. Idealan rasad za presađivanje je veličine 8 do 10 razvijenih listova.

Kod sistema uzgoja bez pikiranje setva počinje u prvoj dekadi februara. Setva se obavlja u saća od stiropora sa 40 otvora gde rasad bude sve do momenta presađivanja u plastenik. Prednost u odnosu na prvi  sistem je što zahteva manji broj radnih dana, manje supstrata, lakša  je i brža proizvodnja i jednostavnije presađivanje.

Kod oba sistema vrši se ista nega rasada. Prvo zalivanje se obavlja odmah posle sadnje. Radi bržeg klijanja, zalivanje treba obaviti toplom vodom temeprature 30 do 40 stepeni Celzijusovih. Intervali zalivanja se usklađuju sa potrebama biljke, a norme zalivanja se povećavaju po fazama razvoja. 

Zalivanje se može obavljati ručno (kantama) ili uz pomoć orošavanja. Đubrenje se vrši po potrebi NPK đubrivima formulacije 1:1:1 (jednom ili dva puta u toku proizvodnje). Izvodi se osnovna zaštita rasada bakarnim preparatima, zatim se vrši praćenje stanja rasada i po potrebi tretiranje fungicidima i insekticidima. 

Česta je pojava poleganja rasada, a do ove pojave može doći zbog nekoliko razloga. Prvenstveno zbog prekomerne vlage, slabog provetravanja i u nekim slučajevima zaraženog supstrata. Zato se preporučuje dezinfekcija plastenika i opreme gde se vrši proizvodnja pre početka sezone. 

Grejanje plastenika se može obavljati na dva načina: pomoću peći na čvrsto gorivo ili pomoću grejalica i prostirki na električnu energiju. Kod oba sistema najbolja temperatura za klijanje i nicanje je od 26 do 30 stepeni Celzijusovih po danu, odnosno od 22 do 25 stepeni po noći. Temperature se smanjuju u zavisnosti od faze razvoja zasada, tako da, u fazi do petog lista dnevna i noćna temperatura ja za šest do osam stepeni manja u odnosu na početnu. Dok u fazi osam listova dnevne i noćne temperature za manje za oko 10 stepeni Celzijusovih u odnosu na početne. 

Bitna je i faza očvršćavanja rasada koje se odvija od sedam do 10 dana pre presađivanja u plastenik. U ovoj fazi se prestaje sa dodatnim zagrejavanjem i rasad se prilagođava stvarnim dnevnim i noćnim temperaturama.

Pod osnovnom obradom podrazumeva se duboko oranje ili podrivanje. Stvaranje dubljeg rastresitog sloja je jako bitno, jer se glavna masa korenovog sistema paprike nalazi na dubini oko 30 centimetara. Pre same osnovne obrade, vrši se rasturanje stajskog i rasipanje mineralnog đubriva u količini od 35 do 45 tona po hektaru, odnosno od 400 do 500 kilograma po hektaru formulacije 1:2:3. Ovo se preporučene količine, a stvarne količine koje će se primeniti najbolje je prilagoditi prema prethodno urađenoj analizi zemljišta i na osnovu očekivanih prinosa u toku vegetacije.

Posle đubrenja vrši se zaoravanje, pa se zatim pristupa dodatnoj obradi, koja se sastoji iz jednog ili dva prolaza setvo – spremačem zbog ravnanja zemljišta. Dalja dodatna obrada se nastavlja frezom (ručnom ili traktorskom) dok se ne postigne mrvičasta struktura zemljišta veličine frakcija od 0,5 mm do 5 mm.

Priprema pre sadnje obuhvata prvo pripremu samog zemljišta, zatim pripremu rasada. Kod pripreme zemljišta vrši se, ako je potrebno, dodatno ravnanje bankova, zatim postavljanje sistema za navodnjavanje i malč folije. Kod sistema za navodnjavanje najčešće se koristi kap po kap i crna malč folija. Međutim najbolja  je crno – bela malč folija i to iz dva razloga.

Prvi razlog je što sa svojom belom stranom okrenutom prema suncu reflektuje onoliko svetlosti koliko je potrebno, pa ne dolazi do pregrejavanja naročito u periodu jul – avgust. Drugi razlog je što njena crna strana, koje je okrenuta prema zemljištu, značajno sprečava isparavanje, pa se samim tim i znatno duže zadržava vlaga.

Posle ovih radnji pristupa se obeležavanju rednog i međurednog prostora. Obeležavanje se obavlja mašinom konstruisanom specijalno za ovu namenu.

Kod pripreme rasada se vrši kupljenje čaša (ako je pikirani rasad) ili kupljenja saća, zatim potapanje u rastvor vode i đubriva formulacije 1:4:1 u količini od jednog do dva  kilograma u 1.000 litara vode, zbog boljeg ukorenjavanja.

Presađivanje se obavlja ručno na već pripremljenoj površini. Obeležena malč folija se buši pomoću alata i prave se otvori (rupe) u koje se vrši sadnja paprike. Prilikom vađenja rasada iz čaša ili saća poželjno je zemlju koja drži koren malo rastresti, da bi se koren što bolje razgranao u zemljištu. Pravljenje otvora za sadnju može se vršiti na dva načina: sa vađenjem dela zemlje i utiskivanjem zemlje. Sistem sa vađenjem zemlje je dosta sporiji od sistema sa utiskivanjem, međutim oba sistema imaju svoje prednosti i mane.

Najbolje je održavati vodni kapacitet na 60% do 70 %. Prvo navodnjavanje se obavlja odmah posle presađivanja rasada. Paprika ima slabo razvijen korenov sistem, a veliku nadzemnu masu, tako da joj je potrebno dosta vode. Intervali i norme zalivanja se povećavaju sa fazama razvoja biljke. Najviše vode je potrebno u periodu punog plodonošenje, a to su jul i avgust. Ujedno, ovi meseci su i najtopliji, pa je evapotranspiracija najveća. Eventualni nedostatak vode se odmah može primetiti na plodu paprike, jer sam plod sadrži od 80% do 90% vode. 

Za savremeniju proizvodnju trebalo bi koristiti merne instrumente, pre svega tenziometre koji očitavaju vlažnost zemljišta i pomoću kojih se može odrediti momenat navodnjavanja. Pored ovog instrumenta najčešće se koristi i EC metar, koji meri električnu provodljivost rastvora, a čije je vrednost za papriku od 1,1 do 1,3 mS/cm. Jako je važno da se ova vrednost održava u njenim idealnim granicama, zbog maksimalnog usvajanja hraniva. Pored merenja samog rastvora, potrebno je i izvršiti merenje rastvora u zemljištu, kad se završi navodnjavanje pomoću ekstraktora. Često se zna desiti da norma navodnjavanja bude prevelika, pa rastvor ima vrednost daleko manju od idealne. O svim ovim parametrima treba voditi računa, jer oni sami utiču da cena koštanja bude manja ili veća.