Beograd je juče bio najzagađenija prestonica sveta. Pre nekoliko dana mediji su preneli i vest da je Niš najzagađeniji u Srbiji. I dok mnogi strahuju da im je ugroženo zdravlje, drugi uveravaju da za paniku nema mesta, :piše Dojče vele (DW).
Niš je grad sa lošim standardom. I lošim vazduhom. Iako na prvi pogled možda ne izgleda tako, te dve stvari su povezane. To posebno pokazuju zimski meseci u sezoni grejanja.
„I u Nišu i u drugim većim gradovima Srbije, zagađen vazduh posledica je emisije polutanata iz industrije, saobraćaja, a naročito u zimskim mesecima iz individualnih ložišta“, kaže za DW sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Niša Ivana Krstić.
„Zbog toga u prethodnom periodu imamo povećanu koncentraciju čestica PM 10 u vazduhu“, navela je.
Reč je o sitnim česticama prašine promera 10 mikrometara. U njima se međutim nalaze i teški metali, poput olova, arsena, kadmijuma i nikla. Predstavnica Grada Niša, međutim, uverava da su one u dozvoljenim granicama i da je merenjima utvrđeno da je koncentracija na primer olova bila 0,018 mikrograma po metru kubnom, dok je njegova granična vrednost do jednog mikrograma.
„To pokazuje da teških metala gotovo i nema“, kaže Ivana Krstić i dodaje da su merenja na dve lokacije u gradu u 2018. pokazala „da smo samo 56 dana godišnje imali prekoračenje isključivo čestica PM10 kada je prosečna koncentracija bila 40 mikrograma po metru kubnom. I nisu se merile samo čestice koje zagađuju vazduh, već i oksidi sumpora, azota, čađ i ozon. Drugi teški metali nisu ni registrovani, i nema potrebe za panikom“, ističe Ivana Krstić.
Predstavnica Sekretarijata za zaštitu životne sredine Niša kaže da grad radi sve što može, a to je pre svega merenje, koje je bitno, jer onda znamo kakav vazduh udišemo.
Najbolje na gas, ali je skup priključak
Istina, gradska toplana radi na gas, ali neke škole i institucije i dalje koriste mazut i ugalj. Istovremeno, zbog previsoke cene, u poslednje dve godine oko 2.500 stanova isključilo se sa toplane. Najveći broj Nišlija –oko polovine – greje se na drva, dok 30 odsto grejanje plaća Toplani. U preostalih 20 procenata spadaju individualni kotlovi i postrojenja, kao i grejanje na struju.
Samo jedan odsto Nišlija greje se na na gas – najekološkiji način – iako je gasifikacija većeg dela grada urađena još 2003. godine. Jedan od razloga je visoka cena uvođenja takvog grejanja, za šta je u startu potrebno oko 2.500 evra – za priključak, taksu za ateste, projekat, i gasni kotao.
Drugi razlog je neinformisanost građana da je grejanje na gas jeftinije čak i od grejanja na drva. Poređenja radi, grejanje za kuću od 180 kvadrata na drva košta oko 1.000 evra godišnje, odnosno po 200 evra za pet zimskih meseci, a kuća sa istom kvadraturom za gas potroši oko 100 evra mesečno, a u tu cenu ulazi i grejanje vode i korišćenje šporeta i drugih kućnih uređaja.
„Kao dugoročnu meru“, kaže za DW inženjer energetike Goran Ljubisavljević, „trebalo bi forsirati dobru izolaciju objekata, jer će se tako dodatno smanjiti zagađenje – a posebno što neracionalno korišćenje drveta izaziva i masovnu seču šuma, što je takođe izazivač zagađenja i dodatno izaziva eroziju tla. Takođe, trebalo bi promovisati grejanje na gas, i tako što će država smanjiti visoke takse“.
Kako se uopšte meri?
Međutim, grejanje na drva je samo prvi u nizu zagađivača, među kojima su i dotrajali automobili i industrija, što se takođe nalazi u izveštajima merenja. Ipak, da bismo imali relevantne izveštaje, moramo imati i relevantne podatke, smatra prof. dr Amelija Đorđević.
„Ako pogledamo izveštaje u jednom dužem vremenskom periodu, videće se da smo imali i razne oscilacije, a te oscilacije su vezane za različite pristupe u pogledu rasporeda mernih mesta, i odluke o merenju pojedinih supstanci. Na teritoriji Niša se prate supstance koje spadaju u grupu standardno zagađujućih supstanci. Jedan izuzetak je bio ugljen monoksid koji se pratio do 2012. godine i tada smo imali velika prekoračenja kada je vazduh spadao u III kategoriju, što je poslednja kategorija kvaliteta vazduha. Onda je zaustavljeno merenje ugljen monoksida, pa smo onda bili u I kategoriji. Potom, prema uredbi iz 2010. godine, prate se PM čestice 10 i PM čestice 2.5, gde su se opet pojavila prekoračenja štetnih materija“, kaže prof. dr Amelija Đorđević.
Ona dodaje i da je Agencija za zaštitu životne sredine u izveštaju za 2017. godinu niški vazduh ponovo svrstala u III kategoriju. Dodaje da u irelevante podatke, osim (ne)merenja različitih supstanci, spada i činjenica da se zagađenje od izduvnih gasova motornih vozila prati jednom nedeljno i to od 1 sat posle ponoći.
„Ne možemo da ne uzmemo u obzir ni sam kotlinski položaj Niša. To treba uzeti u obzir u rešavanju problema, jer on ne može sam od sebe da se poboljša. Zato bi bilo dobro da se vodi računa gde će se industrijska zona u gradu formirati“, ističe profesorka Đorđević.
Kancerogene čestice
I u Agenciji za zaštitu životne sredine kažu da merenja koja se vrše u gradovima Srbije preliminarni podaci koji tek u izradi godišnjeg izveštaja podležu konačnoj selekciji potpune pouzdanosti. Takođe, da je na obe automatske stanice u Nišu u prethodnom periodu bilo prekoračenja dnevne granice vrednosti za PM10, a da za PM 2.5 nije ni definisana granična vrednost.
U Institutu za javno zdravlje Batut kažu da i Svetska zdravstvena organizacija PM čestice smatra kancerogenim, povezujući ih pre svega sa karcinomom pluća.
„Međutim, povezano s karakterom prisutnih hemijskih komponenti čestica, dugotrajna izloženost njima može se dovesti u vezu s nastankom hroničnih respiratornih oboljenja, hronične opstruktivne bolesti pluća i sličnih, kao i sa različitim problemima koji za posledice imaju srčani i moždani infarkt“, navode u odgovoru za DW instituta Batut.
To bi, osim Nišlija, trebalo da znaju i građani Valjeva, Užica, Kosjerića, Beograda, Kraljeva i Sremske Mitrovice koji takođe imaju slične probleme. Za to vreme Leskovčani, Kruševljani i Kragujevčani mogu mirno da spavaju, jer se kod njih štetne čestice i ne mere.
