Dekan Šumarskog fakulteta: U Evropi reke nisu gurnute u cevi

Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu rekao je u intervjuu za N1 da je sa svojim timom, prilikom jedne studije, utvrdio brojne neprihvatljive stvari u vezi sa gradnjama mini-hidrocentrala u Srbiji. Istako je da najveći broj MHE u Evropi nisu derivacionog tipa, sa cevovodima, kakve su dominantno kod nas. Rekao je i da tu nema govora o nacionalnom interesu.

„Ako je u pitanju proizvodnja energije, ako je u planu da se napravi 860 objekata, da se u cevi spakuje 2200 do 2600, kakve su neke procene, kilometara vodotokova, da bi se bi se proizvelo svega dva do tri odsto električne energije na godišnjem bilansu, od čega će koristi imati samo vlasnici i investitori tih objekata, onda nema govora o nacionalnom interesu“, kaže dekan, govoreći o mini-hidrocentralama. Zbog svog stava bio je na udaru tabloida, ali kaže da ga to ne pogađa.

Profesor napominje da je u studiji koju je radio sa svojim timom sa Šumarskog fakulteta, a za potrebe Ministarstva zaštite životne sredine, u okviru koje su obišli i analizirali 46 objekata, uočili su, ističe, brojne flagrantne, neprihvatljive stvari i što se tiče izgradnje objekata, i što se tiče prateće, tehničke dokumentacije, izdatih dozvola, odnosa prema lokalnom stanovništvu, uticaja na biodiverzitet…

Kaže da ima investitora koji su pokušavali da rade savesno, ali da je ogroman broj onih koji su radili vrlo nesavesno.

Govoreći o tome kako se radi van Srbije, profesor navodi da u Evropi ima preko 24.000 mini-hidroelektrana, međutim, najveći broj njih nisu derivacionog tipa. „Nema kilometarski dugačkih cevovoda u koje se uvodi voda kao što je dominantan broj objekata kod nas“, naglašava gost Dana uživo.

Austrija je neuporedivo bogatija po vodnom potencijalu od Srbije, navodi profesor i kaže da odgovorno tvrdi da je Srbija najsiromašnija zemlja regiona kad su u pitanju autohtone površinske vode. Najveći je pritisak, dodaje, na  malim, brdsko-planinskim vodotokovima koji su često nosioci biodiverzitet. Male hidroelektrane derivacionog tipa su vrlo invanzivni objekti i značajno remete ekosistem, naglašava profesor.

Da ne pričam o slučaju Rakite – bio sam tamo i zaista je neprihvatljivo da u 21. veku neka lokalna zajednica doživi takav stres, nametanjem jednog takvog objekta, a da se onda u nekim medijima napravi slika, da su to „neki zli, agresivni meštani“, koji ne daju nekim jadnim investitorima da sprovedu svoje ideje, ističe dekan Šumarskog. „Istina je zApravo obrnuta“.

Profesor dodaje da je tamo uočio i nepoštovanje zakona – da su probijene „bujične pregrade“, na potezu između Rakite i sela Zvonce. Tu postoje tri velike tzv. bujičarske pregrade, koje predstavljaju primarnu vodoprivrednu infrastrukturu za zaštitu od erozije u bujičnih poplava. „Izvođači radova su probili pregrade broj 2 i broj 3 jer im je bilo najracionalnije za njihov derivacioni cevovod“. 

Plaši se da bi sada, u slučaju neke katastrofalnih bujičnim poplavama, moglo doći do rušenja tih objekata i ugrožavanja nizvodne deonice – odnosno stanivništva sela Zvonce.