Na tržištu CEFTA regiona posluje 13.000 kompanija iz Srbije

U okviru regiona CEFTA u 2023. godini poslovalo je više od 13.000 kompanija iz Srbije, a mnogima je izlaz na ovo tržište prvi i najvažniji korak u internacionalizaciji poslovanja, izjavio je savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Đurđević.

„Značaj tržišta CEFTE za srpsku privredu ne svodi se na puku statistiku i brojke. Mnogim kompanijama u Srbiji, izlaz na ovo tržište je prvi i najvažniji korak u internacionalizaciji poslovanja, iako im ne predstavlja veliku novinu, imajući u vidu povezanost privrede još iz bivše nam zajedničke države. Sposobnost za taj iskorak je na neki način i test za njihovu konkuretnost i prvi izazov u smislu plasmana na zahtevno evropsko tržište“, rekao je Đurđević agenciji Beta.

Dodao je da CEFTA ima dvostruki značaj za članice koje su u ovoj zoni slobodne trgovine.

„Pored razvoja biznisa kompanije koje posluju u regionu CEFTA stiču prakse i najčešće mogu biti konkurentne i na tržištu Evropske unije (EU). Podsetiću da su, pre ulaska u EU, članice CEFTE bile Bugarska, Češka, Mađarska, Rumunija, Poljska, Slovačka, Slovenija i Hrvatska, i da je CEFTA kada je osnovana i zamišljena kao privremeni sporazum do ulaska zemalja u EU, što je podrazumevalo sprovođenje suštinskih reformi koje na žalost zemlje na Zapadnom Balkanu još nisu uspele da postignu“, naveo je Đurđević.

Podsetio je na značaj tržišta CEFTA za Srbiju, naglasiviši da je u toku prošle godine trgovinska robna razmena između Srbije i članica CEFTA iznosila 6,46 milijardi erva.

„Ostvareni suficit u robnoj razmeni između Srbije i članica CEFTA, tokom 2023. godine, iznosio je 2,99 milijardi evra i bio je za 216 miliona erva veći u odnosu na prethodnu godinu, kada je iznosio 2,78 milijardi evra. Povećanje suficita rezultat je značajnijeg smanjenja uvoza robe sa svih tržišta članica CEFTA i povećanja izvoza u Crnu Goru i Albaniju“, rekao je Đurđević.

Prema njegovim rečima, Srbija je najviše robe izvezla u Bosnu i Hercegovinu, u vrednosti od 1,96 milijardi evra, Crnu Goru, vrednu 1,22 milijarde evra i Severnu Makedoniju u iznosu od 954 miliona evra, dok najviše robe uvezla iz Bosne i Hercegovine i to za 1,02 milijarde evra i Severne Makedonije za 429 miliona evra.

Kako je precizirao, najvažniji izvozni proizvodi koje je Srbija plasirala u CEFTA region bili su mineralna goriva, ulјa i voskovi, pica i alkoholna pica, pribor i delovi za drumska vozila, kotlovi, mašine i uređaji, električne mašine i oprema, plastične mase i proizvodi, dok su najvažniji uvozni proizvodi takoše bili mineralna goriva, ulјa i voskovi, ali i gvožđe, čelik i proizvodi od gvožđa i čelika, drvo i proizvodi od drveta, plastične mase i proizvodi, farmaceutski proizvodi.

On je podsetio da je vrednost robe koje je Srbija plasirala na CEFTA tržište prošle godine bila 4,7 milijardi evra, od čega su 57 odsto ostvarile firme iz sektora prerađivačke delatnosti (2,7 milijardi evra), sektora trgovine na veliko i malo 31 odsto (1,5 milijardi evra) i sektora snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, dva odsto (110 miliona evra).

„Od kada je CEFTA sporazum potpisan 2006. godine nije bilo značajnih promena kada je u pitanju stuktura uvoza i izvoza. Promene su zabeležene jedino u segmnetima proizvodnje gde su zabeležene značajne strane investicije, kao što je auto i elektro industrija, proizvodnja auto guma i slično“, rekao je Đurđević.

Ocenio je i da nerešeni politički odnosi u regionu, trenutno na relaciji Beograd – Priština, negativno utiču na poslovni ambijenti i na ekonomiju u celini, pa i na primenu CEFTA sporazuma.

CEFTA najavljuje regionalnu zaštitu intelektualne svojine