Pojam radoholičar je odavno našao svoje mesto i u našem govoru, a u svetu se psiholozi sve više posvećuju problemu onih koji su navučeni na posao.
Definicija izraza glasi „biti previše zaokupljen poslom, biti vođen snažnom i nekontrolisanom motivacijom prema poslu, trošiti toliko energije i truda u poslu da to negativno utiče na privatne odnose, aktivnosti tokom slobodnog vremena i/ili na zdravlje“.
Podaci poslednjeg istraživanja u Norveškoj, koje se ocenjuje kao dosad najozbiljnije na ovu temu, pokazuju da je čak 8,3 odsto populacije „zaraženo“, a korišćena je tzv. Bergenova skala za zavisnost od posla.
Ispitana su 1.124 zaposlena u Norveškoj koji su odgovarali na set pitanja brojevima od jedan do pet, gde je jedan „nikada“, a pet „uvek“. Oni koji su na više od tri „simptoma“ odgovorili sa četiri ili pet se smatraju „radoholičarima“.
Pitanja su (u zagradi je procenat odgovora „četiri“ ili „pet“):
Koliko često razmišljate o tome da nađete još vremena za svoj posao? (10,4%)
Koliko često provodite više vremena radeći nego što ste to prvobitno planirali? (30,5%)
Koliko često ste radili kako biste umanjili osećaje krivice, anksioznosti, bespomoćnosti ili depresije? (6,4%)
Koliko često su vam drugi rekli da malo usporite, a da ih niste poslušali? (8%)
Koliko često osećate stres zbog toga vam nije omogućeno da radite? (12,3%)
Koliko često hobije, slobodne aktivnosti i rekreaciju zapostavljate zbog posla? (24,6%)
Koliko često ste radili toliko da ste osetili negativan uticaj po zdravlje? (11,8%)
Istraživači su naveli da je velika razlika u procentima između pitanja, ali da su kombinacije odgovora te koje ukazuju na problem.