Veliki popusti, krediti na šest ili sedam godina, u nekim slučajevima kupcima koje bi ranije odbili – tako američka auto-industrija nastoji da se povrati iz recesije.
Kompanije pribegavaju taktici za koju neki stručnjaci upozoravaju da će dovesti do problema, komentariše agencija AP.
Popusti su porasli za 5,5 odsto od prošle godine, ali se preko četvrtine kupaca odlučuje se za lizing što je više nego ikada ranije.
Kreditne usluge autokompanija daju sve veći broj kredita, čak i kupcima sumnjive kreditne sposobnosti. Uporedo industrija povećava proizvodne kapacitete, a prosečna cena automobila raste.
Godišnja prodaja automobila u SAD trebalo bi da dostigne 16 miliona prvi put posle sedam godina. Ali, potencijalna tražnja se smanjuje i predviđa se da će prodaja ove godine porasti za samo 5,5 odsto. Veliki popusti i druge mere trebalo bi da poguraju prodaju na iznad 17 miliona, kaže većina stručnjaka.
Šef prodaje Honde Džon Mendel je prošle nedelje kritikovao konkurente zbog „kratkovide“ taktike: kredita s kamatom manjom od nominalne, s prodajom na 72 rate i povećanjem prodaje pod još povoljnijim uslovima firmama za iznajmljivanje automobila.
„Mi to nećemo da radimo“, rekao je Mendel čija prodaja je jula opala za 1,3 odsto.
Neki na Volstritu već vide koju će cenu industrija platiti.
„To se može pokazati kao katastrofalno“, kaže analitičar banke Morgan Stenli, Adam Džonas i objašnjava: „Mi sada pljačkamo jedne da bismo platili druge“. On predviđa da prodaja, zahvaljujući sadašnjim merama, poraste na 18 miliona 2017. godine, ali će već naredne godine potonuti na 14 miliona automobila. To će značiti zatvaranje fabrika, troškove za restrukturiranje i hiljade otpuštanja, a sve to samo da bi kompanije dostigle „pozitivnu nulu“.
Nisu sve prognoze toliko loše i niko zapravo ne predviđa ponavljanje gubitaka u milijardama dolara, uz gomilanje automobila u skladištima prodavaca kao krajem prošle decenije. Proizvođači su smanjili troškove i u boljem su položaju da upravljaju eventualnim padom tražnje nego što su bili 2008. i 2009. godine.
Ipak, „izgleda kao da se ponavlja 2007. godina“, rekao je veteran, prodavac „Tojote“ Erl Stjuart iz Palma Biča, na Floridi. „Lakoća kreditnog finansiranja je liberalna i opuštena kao što je bila tada“.
Neke stručnjake zabrinjavaju sledeće brojke:
– Prosečan popust na cenu novog automobila do kraja jula ove godine je bio 2.702 dolara. Popusti su najveći za automobile srednje klase (skoro 21 odsto) i za male (do deset odsto). Proizvođačima treba da ih što pre prodaju da bi ispraznili prostor u fabrikama.
– Godišnje povećanje auto-kredita kupcima sa najlošijom kreditnom sposobnošću je dostiglo 12,7 odsto, a kupcima s lošom kreditnom sposobnošću 5,3 procenta. Tim dvema kateegorijama kupaca je dato više od 12 odsto svih auto-kredita.
– Procenat auto-kredita na 72 meseca ili duže je 32 odsto, dok ih je 2008. godine bilo 23 odsto ukupnog broja. Mana dužih rokova otplate je to što kupci ne izlaze na tržište sve dok ne otplate kredit, te je prodavcima teže da dođu do kapitala.
– Na lizing je prodato 26 odsto vozila, dok je taj oblik prodaje 2008. godine iznosio 18 odsto. Kada kroz tri godine ti ugovori isteknu, skočiće ponuda tako kupljenih vozila na tržištu polovnih automobila i opašće cene što će pogoditi i prodaju novih vozila.
– Za 70 odsto je u drugomk ovogodišnjem kvartalu skočio broj slučajeva oduzimanja automobila kupcima koji ne mogu da ih otplaćuju, a za sedam procenata se povećao broj onih koji sa otplatom kasne 60 dana. Ipak, obe grupe tih slučajeva čine manje od jedan odsto svih auto-kredita.
Karl Brauer, analitičar iz firme „Keli blu buk“, smatra da će ponovni rast popusta na cenu automobila koji već dostiže 8,4 odsto, računajući da prosečan auto košta nešto više od 32.000 dolara, odneti autoindustriji skoro 5,2 milijarde dolara godišnje.
„To je zamka u koju su svi upali pre recesije“, kaže Brauer.
Svi proizvođači treba da u sredu podnesu izveštaje o prodaji tokom avgusta. Većina analitičara predviđa da će brojevi biti nepromenjeni u odnosu na avgust 2013. što je još i dobro jer ukazuje na godišnji obim prodaje od 16,5 miliona vozila ili više.
Vučić ništa neće da uradi kad to treba Srbiji, no kad je to svrsishodno njegovim prijateljima i EU, odnosno kad izgubi na značaju to što je trebalo da se „tad“ uradi.