Srbija u decembru dobija kredit od Svetske banke

Svetska banka trenutno pregovara sa Vladom o tome koji će se sve projekti finansirati iz kredita od 300 miliona dolara namenjenog sananciji šteta od poplava.

„Dogovor bi trebalo da se postigne do kraja ove ili u toku sledeće nedelje, a Odbor Izvršnih direktora Svetske banke trebalo bi da odobri ovaj zajam na sednici 3. oktobra. Ako se to dogodi, novac bi u Srbiju mogao da stigne već u decembru, dakle pre kraja godine“, izjavio je šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Toni Verheijen.

Šef kancelarije Svetske banke je precizirao da će oko 150 miliona dolara biti odobreno za uvoz struje, jer sam EPS ne bi mogao to da finansira i ugrozilo bi se finansijsko poslovanje kompanije, a verujem da je time Vlada htela i da izbegne gotovo izvesne restrikcije struje na zimu. 

Dodatnih 50 miliona, kako je dodao, biće odobreno za sanaciju elektroenergetskih postrojenja i ispumpavanje vode iz zapadnog polja Tamnava, 70 miliona dolara je pomoć poljoprivrednicima u 49 opština i oko 22 miliona dolara za sanaciju šteta na ključnim sistemima zaštite od poplava. 

Verheijen je u intervjuu za najnoviji broj nedeljnika NIN, istakao da reforme u Srbiji kasne, a cena kašnjenja je je preko milijardu evra godišnje. 

„Samo preduzeća u restrukturianju koštaju Srbiju godišnje 750 miliona dolara. Odlaganje fiskalne konsolidacije dovelo je do povećanja budžetskog deficita za 1- 2 odsto BDP-a ili 500- 600 miliona evra“, rekao je on. 

On je rekao da će pravi test za Vladu biti rešavanje sudbine 502 državna preduzeća, čija je prodaja raspisana polovinom avgusta i dodao da očekuje da se ceo proces završi do kraja marta 2015. godine. 

Verheijen se osvrnuo i na izostanak konkursa za izbor direktora javnih preduzeća u Srbiji i istakao da bi Svetska banka najviše volela da konkursa bude. 

„Ali u ovom trenutku, urgentnost reformi javnih preduzeća je tolika da ko god može da ih reformiše i preokrene, može da računa na našu podršku“, rekao je Verheijen, odgovarajući da to važi i za Milana Beka u Železnicama Srbije, ako može da reformiše ovo preduzeće. 

Osvrćući se na rebalans budžeta, koji se sprema, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji istakao je da je potreban čitav paket mera, ali da je potpuno jasno da bez smanjenja plata i penzija, nije moguće smanjiti budžetski deficit. 

„Ipak, ni mi ni MMF ne očekujemo mnogo od samog rebalansa već od plana trogodišnjeg programskog budžeta od 2015- 2017. koji treba da donese mere za zaustavljanje rastućeg javnog duga“, rekao je on. 

Prema njegovim rečima, aranžman sa MMF-om je moguć ako ima političke volje, a Vlada zna šta treba da učini i kolike su uštede potrebne. 

„Ako Srbija ne napravi dogovor sa MMF-om to nije rizik samo za nju već i za ceo region jer se negativni efekti šire. Ipak, politički nije lako napraviti dogovor, jer da su pregovori o aranžmanu počeli u januaru, radilo bi se o nižem procentu smanjenja plata i penzija. Sada je, zbog odlaganja, to daleko više i što duže bude trajalo biće sve više“, istakao je on.