Život pod koronom: Melburn, Australija

Australija je jedna od zemalja koja se dobro nosi sa pandemijom koronavirusa, a po rečima našeg sagovornika, za to su zaslužni i odgovorni građani. Za serijal „Život pod koronom“ govori Stefan iz Melburna, koji tamo živi i radi u firmi koja se bavi proizvodnjom i distribucijom hrane. 

Stefan, Melburn

Ovde je strategija oko borbe protiv koronavirusa imala nekoliko nivoa, sada je uveden nivo tri, koji podrazumeva određene restrikcije kretanja, koje je dozvoljeno ukoliko postoji validan razlog. Postoji četiri validna razloga. U pitanju je odlazak do posla, od i do škole, ali one sada funkcionišu onlajn, zatim ako je u pitanju neka fizička aktivnost poput treninga napolju, bicikla ili trčanja, onda odlazak u nabavku i ukoliko se ide kod doktora. Policija trenutno ne zaustavlja ukoliko vidi dvoje da šetaju, ali ako neko „traži problem“ tako što sedne na klupu ili se okuplja i zadržava da bi popio pivo, na primer, onda pišu kazne. Naplatili su nekoliko stotina kazni sada oko Uskrsa, kada su nalazili ljude da se okupljaju u školskim dvorištima ili se kreću u većim grupama. 

Da li to znači da ne postoji zabrana izlaska iz kuće? 

Formalna zabrana kao u Srbiji ili u nekim drugim državama, u smislu da ne možeš da izađeš iz kuće, ne postoji. Postoje samo određeni delovi grada koji su zatvoreni, a to su uglavnom plaže, čak je i tu dozvoljena šetnja, ali nije dozvoljeno zadržavanje, ležanje na pesku ili kupanje. 

Postoje li problemi sa nabavkom namirnica? 

Marketi rade normalno i ne postoji vremensko ograničenje, rade ceo dan. Na početku su skraćivali radno vreme, ali je to više bilo zbog nestašice robe, sada se stabilizovalo stanje sa robom i prodavnice su se vratile na normalno radno vreme. Većina prodavnica sa robom koja ne spada u osnovne namirnice, poput odeće ili obuće, su zatvorile, ne postoji zabrana rada, ali nema kupaca, pa im se ne isplati. 

Onlajn kupovina je prilično porasla i veliki broj firmi je prešao na tu vrstu prodaje, što je značajno i za zaposlene, koji su zadržali radna mesta. 

Kafićima i restoranima je zabranjeno da primaju goste, funkcioniše samo usluga za poneti ili dostava. Često i zbog svog posla sarađujem sa kafićima i restoranima i vidim da se većina adaptirala i nastavila da radi. Krenuli su i sa gotovim i zamrznutim obrocima, što nije ranije bio slučaj, tako da se može reći da su i svoju ponudu prilagodili situaciji. 

Da li su se prilagodili i mali privrednici u drugim oblastima? 

Jesu, na primer prodavnice poput cvećara su takođe svoju ponudu proširile, pa sada sarađuju sa nekoliko drugih preduzetnika, poput uzgajivača voća i povrća i onda svu tu robu nude u paketima. Tako postoje paketi gde imaš samo voće ili voće i povrće, pa onda to pomešano sa nekim gotovim prizvodima, kao što je ajvar ili kiseli krastavci. 

Zvuči kao da su počeli da se udružuju mali preduzetnici kako bi lakše plasirali prizvode? 

Upravo to se i desilo i napravili su odličnu priču. Prave pakete od 30, 50 ili 100 dolara, na primer, i veliki broj ljudi i kupuje kako bi podržali te lokalne prodavce. Zanimljivo je i to što je inicijativa došla od samih preduzetnika, ovde inače postoji ta praksa da se podržavaju lokalni proizvođači i dosta ljudi će kupiti nešto od lokalnog preduzetnika. To je uzelo maha poslednjih godina, a sada još više dolazi do izražaja kada se desila ova pandemija, pa se javila ta solidarnost kako ne bi propadali biznisi i ljudi ostali bez posla. 

Da li država nudi neku podršku preduzetnicima i zaposlenima? 

Država je uvela pakete pomoći za male i srednji biznise, to je počelo od prvog marta i malim biznisima koji ne mogu da isplate plate radnicima, država pokriva razliku u plati. Tako na primer ako neko ima platu od 1500 dolara, a poslodavac može da isplati samo 1000, država isplaćuje razliku na račun firme i firma direktno uplaćuje zaposlenom i to mora da dokaže. Maksimalan iznos koji država pokriva je do 1500 dolara dvonedeljno, jer se ovde plate isplaćuju svake dve nedelje. Oni koji imaju platu preko ove sume zavise od poslodavca, ali je država odredila tu neku sumu koja je minimalna i mora da je primi svaki zaposleni. 

U Australiji je visok procenat ljudi koji su već izlečeni, do sada je zaraženo nešto preko 6000 ljudi, a oporavilo se preko 3500, kakva je situacija trenutno? 

To su tačni podaci i do sada je od korone umrlo oko 70 ljudi. U medijima govore da su uspeli da uspore rast i širenje epidemije, a jedan od razloga je i to što su totalno blokirali transport ljudi iz epicentara, odnosno žarišta korone, u manja mesta. Sada ako gledamo mapu korone u Australiji, ona se naravno nalazi u velikim gradovima, ali je praktično nema u manjim mestima, tako da se zadržalo to širenje. Inače je ovde narod naučen da poštuje mere od strane države, ali dosta pomaže i to što je jesen trenutno i napolju je jako loše vreme, pa ljudi i ne žele da izlaze napolje, pada kiša, duva ledeni vetar i ima oko 12,13 stepeni. Mislim da je sklop svih tih faktora doprineo zaustavljanju epidemije, ali i odgovornost ljudi koji su pratili instrukcije i sami se javljali ukoliko imaju tegobe. Mislim da je i država dobro reagovala, sada ćemo videti da li će pojačati te mere ili će doći do popuštanja. 

Da li si razmišljao da se vratiš kada je sve ovo počelo? 

Redovno se čujem sa majkom iz Srbije i sada ako me pitaš gde bih bio za vreme COVID-a, nevezano za finansije, posao ili kvalitet života, nego čisto gledajući u odnosu na krizu, mislim da bih izabrao da budem ovde, jer nisu toliko drastične mere i imam osećaj da je ovde ipak normalniji život nego što je kod nas sa policijskim časom. Definitivno nije idealan život nigde trenutno, ali ako pričamo o pandemiji mislim da je dobro što sam ostao u Melburnu.

V.Vuksanović