Život pod koronom: Skoplje

Nakon prvog teksta iz serijala “Život pod koronom”, o životu u Ljubljani za vreme pandemije, razgovarali smo sa ljudima iz različitih krajeva Evrope i sveta. Sada dolazi još jedna priča iz komšiluka, a sagovornik Nove ekonomije je Igor, koji trenutno sa porodicom živi i radi u Skoplju, glavnom gradu Severne Makedonije. 

Igor, Skoplje

Sećam se da je objavljeno da je prvi slučaj koronavirusa u Severnoj Makedoniji zabeležen 26. februara. Izgubio sam pojam o vremenu i ne znam kada je tačno uvedeno vanredno stanje, ali mera koja i danas stoji na snazi je da su zatvorene granice, kao i aerodromi, osim za transport robe.  

Svaki dan se održavaju konferencije za medije na kojima govori ministar zdravlja i saopštava nove podatke vezane za broj novozaraženih i preminulih. Deluje mi da ga gradjani prilično cene, jer izgleda da je dostupan za pitanja i realan. 

Grad Debar je od starta bio skroz u karantinu jer su prvi slučajevi tamo zabeleženi, sada više nije, ali je taj potez uticao na to da se smanji broj zaraženih. 

Bio je i jedan skandal sa doktorkom, koja je bila na skijanju u Italiji i oglušila se o mere kontrole i prevencije širenja zaraze, čak je držala i simpozijum za doktore, a kasnije se ispostavilo da je zaražena.

Mere su slične kao i u Srbiji. Starijima od 67 godina je kretanje dozvoljeno samo od 10 do 12 prepodne, a za mlađe od 18 godina od 13 do 15 časova. Za sve ostale zabrana kretanja počinje u 16h i traje do pet ujutru. Takođe je u vreme trajanja Uskrsa važila totalna zabrana kretanja za sva lica od petka u 16h do utorka ujutru.  

Kako teče život u Skoplju trenutno?

Ovde supermarketi rade punom parom. Od 10 do 12 prepodne prednost imaju ugrožene kategorije poput starijih građana ili trudnica, a inače je sve otvoreno od 10 do 15 časova. Na samim ulazima se nalazi tečnost za dezinfekciju i nije dozvoljeno da veliki broj ljudi bude u prodavnici u isto vreme, standardno se traži da rastojanje bude dva metra i primetio sam da veliki broj ljudi nosi maske. 

Kafićima i restoranima je zabranjen rad, a gradski prevoz nije potpuno ukinut, ali funkcioniše povremeno, u nekom posebnom režimu. 

Pre nekoliko dana sam video i patrolu policije da je došla u našu malu avliju da proveri ima li ljudi napolju. Meni i porodici je svakako lakše, jer imamo dvorište, ali verujem da je ovaj Uskrs teško pao nekim ljudima koji žive u stanovima. 

Da li je ovo vanredno stanje uticalo na posao?

Supruga i ja držimo školu jezika i organizujemo kurseve jezika u Italiji, tako da nas je ova situacija jako pogodila. Vlada Severne Makedonije je donela set odluka koje će pomoći firmama da pregrme ovaj period, uglavnom se radi o pokrivanju nadoknade zaposlenima. Trenutno držimo časove i onlajn, ali je obim posla drastično manji nego inače. Primetio sam da je ova situacija uzrokovala i otkaze radnicima u pojedinim firmama. 

Kakva je situacija u zdravstvu? 

Lično nisam dovoljno informisan oko stanja u samim bolnicama, ali mi na osnovu dostupnih informacija deluje da je situacija pod kontrolom, nema previše zaraženih i ne vidi se neka posebna panika. Redovno se objavljuju nove informacije i stiče se utisak da nema mesta za nervozu. Čitao sam jedan članak u novinama oko pravljanja baraka na otvorenom, za pacijente sa lakšim simptomima, ali to nije bilo na nivou neke velike ozbiljne bolnice. Po apotekama se dešava nekada nestašica maski i rukavica, ali smo mi uspevali da ih nabavimo kada je to bilo potrebno. 

Neki generalni zaključak bi bio da postoji dosta nezadovoljnih ljudi ovom situacijom, ali ima i dosta neozbiljnih, koji ne nose maske, okupljaju se u grupama i ne poštuju rastojanje. Lično sam prisustvovao jednoj situaciji u supermarketu, kada je jedan stariji gospodin ispipao povrće koje je bilo izloženo, a na kraju nije kupio ništa. Skrenuo sam pažnju zaposlenoj na to, ali je ona samo tužno slegla ramenima, da li zato što joj je dosadilo da opominje takve ljude ili joj je možda moj srpski probudio jugonostalgiju. 

V. Vuksanović