Šta ako ste uzeli korona minimalac, a preminuo je zaposleni

„Umro nam je 15. marta kolega koji je bio u bolnici od januara. Odbili su nas za pomoć u vidu tri minimalca jer umesto pet, imamo radnika manje“. Ovo je samo jedna od nekoliko sličnih žalbi malih preduzeća koja su ostala bez prava na bespovratnu novčanu pomoć jer su, zbog više sile, smanjili broj zaposlenih više nego što je predviđeno uredbom o dodeli korona minimalca. 

Podsećamo, uredba o pogodnostima i direktnim davanjima za sprečavanje posledica COVID-19 predviđa dva uslova pod kojima se može dobiti pomoć.

Prvo, da počev od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu ove uredbe nite smanjivali broj zaposlenih za više od 10%.

Drugi uslov je da su preduzetnici, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici paušalci registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije na dan 15. marta 2020. godine.

Međutim, advokati za radno pravo sa kojima smo razgovarali kažu da to što je radnik umro, a nije dobio otkaz odlukom poslodavca, nije zadovoljavajuće obrazloženje budući da država gleda samo broj zaposlenih, a ne razloge zbog kojih je broj smanjen.

Pravnici savetuju, ako je kompanija već uzela prvi minimalac, a otad je ostala bez radnika iz bilo kog razloga (smrt, otkaz koji je dao zaposleni ili poslodavac npr), mora da zaposli novoga inače mu sleduje i velika kazna i mora da vrati sav novac. 

Dakle, kompanija koja uzima pomoć je u obavezi da drži isti broj radnika do 31. oktobra.

U slučaju firme u kojoj je kolega umro, zbog čega deluje da su smanjili broj zaposlenih za 20 odsto, morali su da zaposle novog radnika ako su želeli da konkurišu za pomoć države.

Advokati kažu da smrt nije jedina situacija kad se broj radnika smanjuje mimo volje poslodavca. Recimo, pripravnici u advokatskoj kancelariji ako polože narednih nedelja pravosudni ispit, oni prelaze u advokaturu, i kancelarija koja je uzela pomoć mora na njihovo mesto odmah da zaposli nove pripravnike.