Neko nas posmatra, a ne znamo zašto

Da li ste videli kartonsku figuru Isusa Hrista razapetu na Novom Beogradu? Možda niste vi, ali verovatno jesu nadzorne kamere na koje je autor figure, arhitekta i umetnik Andrej Josifovski – Pijanista, želeo da skrene pažnju domaćoj javnosti. 

Osim umetnika, na pojavu takozvanog „masovnog video nadzora“ stručnjaci već neko vreme upozoravaju. 

Kamera za javni video-nadzor sve više je na ulicama u Srbiji. Iako zvaničnici tvrde da se one koriste u bezbednosne svrhe, nevladin sektor ukazuje da se sistemi pametnog nadzora postavljaju bez učešća javnosti i potpuno dostupnih informacija o tome šta se i s kojim ciljem nadzire.

Informacije o saradnji srpskih vlasti sa kineskom kompanijom Huawei s ciljem nabavke i instalacije opreme za video nadzor u Srbiji dostupne su na sajtu hiljade.kamera.rs. 

Sajt je pokrenula grupa stručnjaka iz Share fondacije, kako bi podaci o instalaciji i korišćenju video nadzora bile dostupni širem delu domaće javnosti.

Pozivajući se na izjave policijskih zvaničnika, Share fondacija podseća da je planirano postavljanje velikog broja kamera za video nadzor u celoj Srbiji.

Na tom sajtu citirana je izjava koju je početkom prošle godine, direktor policije Vladimir Rebić dao za RTS. On je potvrdio da će u Beogradu do 2021. godine na 800 lokacija biti postavljeno 1000 kamera čija je svrha da pomognu policiji u „otkrivanju svih akata protivpravnog ponašanja“. 

Rebić je tada naveo da će svaka značajnija ulica, ulaz ili prolaz između zgrada biti pokriven kamerama. Građanima je istovremeno poručio da njihova privatnost neće biti ugrožena.

Share fondacija, koja se bavi unapređenjem ljudskih prava i internet sloboda, upozorava na moguće zloupotrebe savremene tehnologije video-nadzora koja, između ostalog, omogućava prepoznavanje lica. 

Kako navode, bez jasnih mehanizama kontrole, neometano nadziranje kretanja i ponašanja građana moglo bi biti iskorišćeno za lične ili političke obračune sa neistomišljenicima ili pravljenje velikih baza podataka koje se mogu korisiti u komercijalne ili marketinške svrhe. 

Kao još jedan primer manjkavosti sistema za video nadzor pominje se mogućnost pogrešnog prepoznavanje lica, poput slučaja u Argentini gde je kamera greškom identifikovala jednog profesora kao osumnjičenog za oružanu pljačku.

Na pitanje u koje svrhe se koristi video-nadzor u Beogradu, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Sašu Đorđević, kaže da se radi o „masovnom i pametnom video nadzoru“.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova postavlja kamere. Za sada su instalirane na 108 različitih lokacija u glavnom gradu. Zvanična obrazloženja za instaliranje su borba protiv organizovanog kriminala, terorizma i narko-dilera. Uglavnom su to oblasti gde video-nadzor nema velikog efekta. Izuzetak su droge jer kamere sklanjaju dilere sa ulica.“

Đorđević kaže da je javnost skoro potpuno isključena iz procesa uvođenja video-nadzora, dok se informacije o nabavci kamera kriju. Uprkos tome, navodi da je posle višemesečnih pritisaka, javnost izdejstvovala da MUP na zvaničnoj stranici objavi lokacije na kojima su kamere postavljene.

Đorđević dodaje da je video nadzor postao deo svakodnevnog života ljudi, ali da je važno da se argumentovano objasni kakva je njegova uloga u unapređenju bezbednosti i kako se štiti privatnost građana.

Za sada, Ministarstvo unutrašnjih poslova nije dobro procenilo uticaj video-nadzora na smanjenje kriminala i povećanje bezbednosti, tvrdi Đorđević. 

“Istraživanja ukazuju da je video-nadzor najviše uticao na povećanje bezbednosti u saobraćaju i smanjenje imovinskog kriminala, dok nasilni zločini nisu značajno smanjeni”, ocenjuje on.

Đorđević upozorava da bi korišćenje softvera za prepoznavanje lica moglo da utiče na to da ljudi izgube privatnost, jer će kamere snimati kretanje, a poseban softver će analizirati i predviđati ponašanje. On, takođe, ističe da sami građani moraju da se uključe u sprečavanje eventualnih zloupotreba video-nadzora.

„Svako od nas treba da zahteva od institucija redovno informisanje, ali i obezbeđivanje tehničke zaštite od zloupotreba. Najviše bi trebalo da insistiramo na tome da kamere koriste profesionalci i ljudi od integriteta. Kada ljudi više znaju, onda i više pitaju. Tako se stvara pritisak koji doprinosi odgovornosti, u ovom slučaju, policije“.

Video nadzor, a naročito tehnologija prepoznavanja lica, našao je primenu i u borbi protiv virusa korona u svetu. Vlasti u Kini su ga koristile za prepoznavanje ljudi koji nose maske, pa čak i merenje telesne temperature kamerama sa ugrađenom termalnom tehnologijom. 

Gradske vlasti u Moskvi raspolažu sistemom od čak 170.000 kamera pomoću kojih proveravaju da li ljudi u karantinu poštuju propisane mere.

Prema navodima iz Vodiča za zaštitu podataka o ličnosti za vreme pandemije (), objavljenom u saradnji Evropske komisije i nevladinog sektora u Srbiji, nema zvaničnih informacija o tome da li se u Beogradu koristi softver za prepoznavanja lica i da li su vlasti u Srbiji koristile tehnologiju za masovni nadzor s ciljem suzbijanja Kovida 19.

Čedomir Savković