Digitalno opismenjavanje neophodno i medijima i građanima

Od svih medija, građani Srbije najviše vremena provode uz društvene mreže, preko 100 minuta dnevno, oko 80 minuta provedu slušajući radio, 77 minuta prate TV program, dok štampi posvećuju u proseku 23 minuta dnevno. Iako oko trećine građana ne veruje ni jednom mediju, više od polovine njih uopšte ne proverava njihove navode, rezultati su istraživanja sprovedenog u okviru programa „Inicijativa za novu digitalnu i medijsku pismenost“.

Hiperprodukciji sadržaja, sve većem broju kanala komunikacije i opštoj digitalizaciji kao novoj stvarnosti moraju da se prilagode i mediji i građani, navodi programski director Propulsiona Goran Zarić.

„Zamisao je bila da povedemo razgovor ne samo sa medijima, već i sa drugim ciljnim grupama. Cilj je da (kao društvo) stavove bazirmo na činjenicama, a mediji će u tom procesu biti glavni saveznici“, kazao je Zarić.

On dodaje da će tokom predstojeće kampanje kroz brendove „Ovako stoje stvari“ i „Reši igricu“ naročito obraćati mladima, kojima će predstavljati ne samo koncepte digitalne i medijske pismenosti, veći i prava i obaveza u digitalnom okruženju.

„Odgovornost za lažne vesti nije u sistemu, već i na pojedincima, a svi mi moramo da zahtevamo kvalitetnije informacije“, zaključuje Zarić.

Izvršni director CeSID-a kaže da je istraživanje sprovedeno na populaciji starosti između 12 i 60 godina, kako bi razumeli buduće donosioce odluke i da su razlike između navika “Generacije Z” i “Bejbi bumera” drastične.

„Rezultati ukazuje da su medijske navike trajno promenjene… Mladi na mrežama vide sebe, konzumiraju kratke i medijske sadržaje, a dominantno veruju digitalnom (okruženju) zato što svoje navike ne vezuju za njuz medije“, navodi Klačar.

Dodao je i da građani svoju medijsku i digitalnu pismenost ocenjenjuju kao “zadovoljavajuće”, da su najmlađe generacije najčešće na Instagramu, mada se tinejdžeri sele na TikTok, a da statični sadržaji i TV uživaju najviše pratilaca među 40+ publikom.

Posebno problematičan podatak je i to što tri četvrtine medijskih kuća ne proverava tačnost informacija koje plasira, prevashodno zbog nedostatka kapaciteta.

Urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović je rekla da je rezultati istraživanja nisu iznenadili, ali da predstavljaju koristan resurs za medije “ako žele dugoročno da razmišljaju o opstanku”.

„Svako je mogao da shvati da tradicionalni mediji gube trku, ali sada vidimo i gde… Provera (tačnosti) informacija nije laka ni za medije, a kamoli za građane. Odgovornost medija za izgovorenu javnu reč je ipak veća“, kazala je Stepanović.

Kao primer navodi i mediji koji mogu velikim brojem klikova da kratkoročno profitiraju, ali dugoročno mogu da izgube publiku ako više puta objave laž.

Projekat o medijskoj i digitalnoj pismenosti biće nastavljen i narednih meseci, najavljeno je na konferenciji za novinare.