Reagovanja na tekst „Kako je država ukinula ograničenu odgovornost DOO“

Nova ekonomija prenela je iz štampanog izdanja tekst Kako je država ukinula ograničenu odgovornost DOO. Autor teksta, Bogdan Petrović, navodi da su vlasnici firmi-mrtvaca koje su prinudno likvidirane, početkom ove godine počeli su da dobijaju pretnje-opomene od strane beogradskog pravobranilaštva za dugove prema gradu (neplaćene zakupnine, lokalne takse i sl), a pojedini su i utuženi od strane poverilaca.  

To je, kako je napisao, omogućila država izmenama zakona tako što je uvela neograničenu ličnu odgovornost osnivača, ako se društvo ugasi prinudnom likvidacijom.

Time je, smatra autor teksta, srušen osnovni postulat kod društava kapitala (d.o.o, a.d.) a to je ograničena odgovornost osnivača. Takva odredba ima puno smisla jer omogućava da se slobodno pokreću nove poslovne inicijative, bez rizika da se ugrozi lična imovina (i egzistencija) osnivača. 

Povodom ovog teksta stiglo je više komentara. Jedan od njih kaže da se porez mora plati i da ne treba kukati nad sudbinom vlasnika firmi koji moraju izmiriti obaveze. 

„Neplaćanje poreza je postala vrlina.Tužno je kad se pogleda koje su to obaveze neizmirene.. Na kraju savetujem da napisete kolumnu o hiljadama skupocenih automobila koja krstare našim gradovima, čiji vlasnici ne mogu da dokažu poreklo novca a imaju firme koje su prinudno  likvidirane“, kaže Ivan u svom komentaru na ovaj tekst.

Autor teksta, Bogdan Petrović, za portal Nova ekonomija ocenjuje da autor komentara nije razumeo suštinu kolumne. Dugovi (i prema državi i prema privatnim poveriocima) moraju se naplaćivati svim zakonskim sredstvima, kojih ima dosta, i ne sme se urušavati princip ograničene odgovornosti retroaktivno sa nakaradnim odredbama pomenutog zakona, ocenjuje on.

„U tekstu se ni u jednom trenutku ne stimuliše neplaćanje poreza. Ono je inače sankcionisano i u krivičnom zakonu (za veće iznose) a i kao prekršaj, tako da odgovorna lica u firmama (da država radi svoj posao) imaju i ličnu odgovornost potpuno nevezanu sa likvidnošću firme. Da ne govorimo o tome kako Poreska uprava ima prioritet naplate (ne mora da pokreće postupak preko suda, uz klauzulu da žalba na rešenje ne odlaže izvršenje, što nema nijedan poverilac)“, ocenjuje on.

Kako kaže, nije u pitanju isključivo Poreska uprava, pošto firme mogu biti dužne (i jesu) i privatnim poveriocima, koji isto tako dobijaju mogućnost naplate od osnivača firme ako dođe do postupka prinudne likvidacije.

Pored toga, tu je i apsurd da ako vlasnik firme sam pokrene stečaj (ali za to mora da plati taksu sudu) ne snosi nikakvu ličnu odgovornost, a da će imati ličnu odgovornost ako dve godine nije predao završni račun. 

„Zašto ako doo ima 5 vlasnika sa po 20% udela, oni ne odgovaraju a odgovaraju ličnom imovinom 2 vlasnika sa 50% udela. Dakle, firma može napraviti milione evra, vlasnik npr. „opere milione“ i sam pokrene stečaj i ne ogovara za te dugove, a vlasnik koji 2 godine ne preda završni račun odgovara!“, kaže Petrović.

Petrović smatra da se od ovakvog načina „naplate“, neće ovajditi realno niko, a napravljena je ogromna šteta jer je urušena pravna sigurnost, sa odredbama koje ne postoje ni u jednom pravnom poretku. 

„Ograničena odgovornost, kao što sama reč kaže, mora biti ograničena“, zaključuje on na kraju.