Naučnici upozoravaju na mikrozagađivače u otpadnim vodama

U naučnoj studiji koju je uradio Francuski nacionalni institut za poljoprivredna istraživanja (INRAE) utvđeno je da mikrozagađivači u vodenim tokovima imaju neosporan uticaj na životnu sredinu, preneo je Euractiv.

Istraživači su tokom analize koristili uzorke vode koje ispuštaju fabrike za preradu otpadnih voda, među kojima su pronađeni tragovi pesticida, ugljovodonika, lekova i hormona. 

Oni imaju nisku koncentraciju u vodi, merenu u mikro ili nanogramima po litru vode, ali je utvrđeno da takvi „mikrozagađivači“, dospevaju u vodotokove i nakon procesa prečišćavanja.

Prema istraživanju koje je objavljeno u časopisu „Water Research“ poslednjeg dana novembra ove godine, minimalne koncentracije molekula imaju „značajan potencijalni uticaj“ na reke i ostale vodene ekosisteme.

Ipak, studija je analizirala samo trećinu od 286 mikrozagađivača koje su identifikovali Evropska unija i naučnici u svojim radovima.

„Nedostatak novih podataka i informacija o efektima tih supstanci na vode podstakao nas je da se usredsredimo na 88 vrsta molekula“, kaže Dominik Patjuro, istraživač u laboratoriji za ekološku biotehnologiju INRAE instituta.

Ocenjuje se da su ti mikrozagađivači imali značajnog efekta na životnu sredinu, jer su verovatno odgovorni za nestanak jedne vrste vodozemaca na svakih deset godina.

Među zagađivačima su pesticidi, kao što je cipermetrin, molekul prisutan u insekticidima, hormoni, poput estrogena i vrlo rašireni antibiotik amoksicilin.

„Svi ti molekuli se nalaze u našim rekama zbog ljudskih aktivnosti“, objašnjava je Patjuro.

Prema njegovim rečima, pesticidi potiču sa poljoprivrednog zemljišta, dok hormoni i ostaci lekova dolaze direktno od onoga što konzumiraju ljudi ili životinje, pre svega domaće.

SUPSTANCE KOJE NIKADA NISU SMELE DA SE NAĐU NA TRŽIŠTU

U studiji se navodi da se neki mikrozagađivači prilično dobro razgrađuju, poput hormona estradiola. Drugi, kao na primer polihlorovani bifenili (PCB), nastavljaju da zagađuju ekosistem tokom više decenija.

Iako je PCB klasifikovan kao toksičan, kancerogen i zabranjen je u Francuskoj još od 1987. godine, i dalje ga ima u otpadnim vodama.

„To su uporne supstance koje se vrlo slabo razgrađuju. Nikada ih nije trebalo ni puštati na tržište“, kaže francuski naučnik.

Ipak, naglašava da su efekti mikrozagađivača na ljudsko zdravlje manje očigledni, za razliku od očiglednog uticaja na vodene ekosisteme. Potencijalni uticaj na ljudsko zdravlje i dalje ostaje relativno nizak.

„Nismo stalno uronjeni u vodene tokove kao druge vrste, niti pijemo vodu kada ona izlazi iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda“, navodi se u studiji.

U Francuskoj je upotreba fitosanitarnih proizvoda zabranjena na svim javnim prostorima od 2017. godine, a vlada se obavezala da će smanjiti i upotrebu sredstava za zaštitu bilja za 50% do 2025. godine.

Čišćenje vode takođe ima svoju cenu, a prema proceni francuskog Ministarstva za životnu sredinu, troškovi uklanjanja jednog kilograma pesticida iz vode iznose od 60.000 do 200.000 evra.