Da li će privrednici „bežati“ u opštine s manjim nametima?

Ove godine očekuje se da će sve više privrednika odlučiti da preseli svoj biznis iz jednog mesta u drugo, jer će se lokalne samouprave „takmičiti“ u pokušajima da nadomeste pad prihoda izazvanih pandemijom i smanjenje sredstva iz republičkog budžeta, pišu Biznis i finansije. O poskupljenjima i smanjenjima raznih poreza i nakanada već se razmišljalo prilikom krojenja lokalnih budžeta, ali jedinstvenog spiska o njima, jako važnog za sve privrednike, još uvek nema.

Brojne takse, naknade, cene struje, gasa, vode i ostalih dažbina u lokalnim samouprava presudne su za odluku privrednika o „preseljenju“ svog biznisa iz jednog mesta u drugo.

Preduzeća u Srbiji plaćaju oko 500 različitih dažbina na republičkom i lokalnom nivou, među kojima je skoro 400 neporeskih nameta, od čega oko 250 parafiskalnih, a najveći nameti su u najvećim i najrazvijenim lokalnim samoupravama, gde je do izbijanja epidemije i otvaran najveći broj firmi.

Ipak, bilo je sve više preduzetnika i biznismena koji su „bežali“ iz takvih sredina upravo zbog troškova poslovanja. 

Postojanje jedinstvenog spiska o nametima dao bi odgovor na pitanje zašto je neko ko živi u Beogradu registrovao svoje poslovanje u Crnoj Travi ili Brusu.

S druge strane, poskupljenja bi eventualno smanjila gubitak prihoda u lokalnim samoupravama, ali bi opao i obim posla u frimama i gasila bi se radna mesta.

Tokom prošle godine veći broj lokalnih samouprava pokušavao je da pomogne privrednicima smanjenjem zakupa poslovnog prostora, mogućnošću da obaveze plate na rate, kao i odlaganjem nekih nameta. 

NAJVEĆA RAZLIKA U VISINI PAUŠALNOG POREZA

„Ako neko prijavi delatnost male izdavačke agencije ili agencije za prevodilačke usluge u nerazvijenim opštinama na jugu ili istoku zemlje, koje spadaju u četvrtu ili petu zonu razvijenosti, njegov mesečni paušal za poreze i doprinose će biti između 17.000 i 23.000 dinara“, kazao je Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. 

Rajić podseća da je visina tog poreza u nekoj od centralnih beogradskih ili novosadskih opština od 28.000 do 47.000 dinara, pa je očigledno da je razlika draastična. 

Objašnjava da upravo to razlog zašto u Mreži za poslovnu podršku početnike u biznisu savetuju da ukoliko to mogu prijave svoje poslovanje u nekoj manje razvijenoj opštini, dok ne razrade svoj biznis.

KO SVE SPADA U FRILENSERE?

Drgoljub Rajić ističe da se razlike u nametima na rad posebno osete i u oblasti koja je trenutno aktuelna – rad frilensera. 

Napominje i da u frilensere ne spadaju samo dobro plaćeni IT stručnjaci iz inostranstva, već i karikaturisti, vajari, grafički dizajneri, projekt-administratori i ostali.

„I ovde je ključno dopustiti nesmetan rad hiljadama ovih ljudi koji su se samostalno snašli da donesu devizne prilive sebi i Srbiji u kojoj žive i troše taj novac, a oporezivanje treba uspostaviti prema njihovim realnim prihodima“, predlaže Rajić.

On ocenjuje i da je problem Srbije i dalje taj to što su preduzetnici previše oporezovani u odnosu na visinu zarada koje primaju i na životni standard, kao i da je minilalna zarada svuda u Evropi neoporeziva.

Smatra i da mnogi ljudi u Srbiji izbegavaju porez, ne zato što su kriminalci, već zato što „teškom mukom prihoduju“, a država „nema sluha da ih izuzme od oporezivanja do trenutka dok njihovi mali biznisi ne ojačaju“. 

Smatra i da je na kraju bolje da ti ljudi prihoduju i donose novac iz inostranstva, nego da budu socijalni slučajevi ili da napuste zemlju, jer svi ti činioci vode u dugoročno siromaštvo, zatucanost i zaostalost.

NADMETANJE GRADOVA I OPŠTINA

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Republički sekretarijat za javne politike organizuju takmičenje gradova i opština „Šampioni preduzetništva“ i cilj je da se lokalne samouprave podstaknu da se aktivno uključe u stimulisanje preduzetništva u svojim sredinama.

Na rang listi urađenoj za prvu polovinu prošle godine u kategoriji velikih lokalnih samouprava na prvom mestu je Loznica, slede beogradska opština Stari grad, Trstenik, Opština Vračar (u Beogradu) i Novi Sad.

U kategoriji srednjih među prvih pet su Savski venac, Raška, Krupanj, Priboj i Aleksandrovac, Crna Trava, Brus, Mali Zvornik, Nova Varoš i Blace.

„DIGITALNI NOMADI“ U CRNOJ TRAVI

Kad su objavljeni ti podaci, opštinska vlast u Crnoj Travi se pohvalila da nudi bolje uslove preduzetnicima i od većih gradova i da se zato mnogi odlučuju da firmu registruju baš u toj maloj sredini. 

Naveli su da su novootvoreni biznisi, i to uglavnom iz sektora IT usluga, 98 odsto iz drugih gradova, a najviše iz Vlasotinca i Leskovca, a ima ih i iz Beograda.

U opštini Trstenik su naveli da su privukli najveći broj preduzetnika subvencijama kamata na kredite do 12 meseci, a da najveće interesovanje postoji za subvencionisanje nabavke opreme i mašina i za adaptaciju prostora.