UTAS: Do sada zatvoreno 200 turističkih agencija

Zbog krize koju je izazvala pandemija prestalo je da radi oko 200 turističkih agencija i očekuje se da će se taj broj povećavati, upozorilo je Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS). Prema njihovim rečima, Ministarstvo finansija i dalje izbegava da im pomogne, iako su turističke agencije među delatnostima koje beleže najveće gubitke, prenosi N1.

Pored toga, turističke agencije često su i male firme koje su mnogim porodicama važan izvor prihoda.

UTAS je podsetio da zamenska putovanja i povraćaj novca putnicima zavise od opstanka agencija i da je zato još važnije da turističke agencije dobiju bespovratna sredstva kako bi očuvale poslovanje.

„Ne razumemo zašto država izbegava da pomogne onima koji beleže gubitke veće od 90 odsto, a od kojih zavisi i povraćaj novca građanima Srbije koji su uplatili putovanja pre početka krize“, navodi se u saopštenju UTAS-a.

Prema podacima Agencije za privredne registre, od 15. marta 2020. godine su izbrisane 94 agencije, od čega 20 organizatora putovanja, dok je rad prekinulo 105 privrednih subjekata, među kojima je 10 organizatora putovanja.

U UTAS-u očekuju da se problemi povećaju tokom februara, kada stiže plaćanje odloženih poreza i doprinosa koje agencije ne mogu da plate, jer ne rade već skoro godinu dana. 

„Ponovo apelujemo da se ovaj dug otpiše, da se dodeli jednokratna pomoć kao i drugim ugroženim kategorijama, te da se ubrza odobravanje kredita iz Fonda za razvoj čije sednice ponovo stagniraju“, dodaje se u saopštenju UTAS-a.

Udruženje je pohvalilo mere kojima je država pomogla gradskim hotelima i najavljene subvencije za prevoznike, jer je njihovo poslovanje takođe ugroženo.

Pored toga očekuje da se uvaže i njihovi argumenti koji su, kako je navedeno, bazirani na bilansima i činjenicama o gubicima.

Predstavnici turističkih agencija više puta su apelovali da im država pomogne, a zbog izostanka pomoći protestovali su nekoliko puta.

Pored slabog poslovanja, mnoge turističke agencije imaju i problem sa novim zakonom koji propisuje dobijanje dozvola za rad.

Za nju su im potrebne bankarske garancije, koje većina nije mogla da dobije, ili osiguravajuće polise koje su postale preskupe.