Danas: Poskupljenje rudne rente neće se odnositi na NIS

Iako je država najavila povećanje rudne rente, Ministarstvo rudarstva i energetike nije odgovorilo na pitanje za koliko bi ta naknada zapravo trebalo da se uveća, piše list Danas. Sagovornici lista navode da čak i u slučaju da dođe do povećanja rudne rente, to neće važiti za rusku kompaniju Gaspromnjeft, koja je većinski vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS).

Da je zahtev za povećanje rudne rente upućen Ministarstvu finansija potvrdila je i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i to na javnoj raspravi o izmenama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koje bi uskoro trebalo da budu usvojene u Narodnoj skupštini.

Najavljene izmene tog zakona trebalo bi da se usvoje zajedno sa  nekoliko zakona iz oblasti energetike, za koje mnogi eksperti smatraju da ne prepoznaju interes građana Srbije.

Posebno u slučaju predloženih izmena Zakona o rudarstvu, gde tvrde da se „forsiraju“ interesi privatnih kompanija, naročito u eksploataciji metala poput nikla ili litijuma.

Iznos rudne rente u Srbiji se trenutno kreće se od tri do sedam odsto od prihoda, Hrvatskoj 10 odsto, Mađarskoj i Rumuniji 12 odsto, Sloveniji 18 odsto a u Rusiji 22 odsto od prihoda i očigledno je jedan od najmanjih u okruženju.

ZAŠTO POVEĆANJE NE VAŽI ZA GASPROMNJEFT?

U slučaju da Ministarstvo finansija usvoji zahtev Ministarstva rudarstva i energetike i odobri povećanje rudne rente za kompanije koje se bave eksploatacijom ili istraživanjem ruda u Srbiji, prema pisanju Danasa, to ipak neće važiti za rusku kompanija Gaspromnjeft, koji je većinski vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS).

NIS sada plaća niži iznos rudne rente od drugih kompanija koje posluju u Srbiji, u iznosu od tri odsto. 

Tako je precizirano Sporazumom između vlada Srbije i Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede od 25. januara 2008. godine.

Tim sporazumom je predviđeno da to ostane tako sve dok se ne završi period investicija Gaspromnjefta u NIS, odnosno do kraja 2023. godine.

O ovom „slučaju“ mediji su pisali i godinama ranije, a prodaja NIS-a ruskoj kompaniji često je osporavana.

Stručna javnost smatra da je odluka o podizanju rudne rente u Srbiji dobra jer je sada ona mala.

Nakon što istekne važnost sporazuma, koji to u ovom trenutku onemogućava, veću rudnu rentu treba uvesti i ruskoj kompaniji koja u svom vlasništvu drži NIS, smatraju eksperti.

„Povećana rudna renta treba da služi za sanaciju velikih ekoloških problema koji nastaju prilikom istraživanja i eksploatacije ruda“, privatizacioni savetnik Branko Pavlović.

Prema njegovim rečima, Gaspromnjeft ne treba da bude izuzetak, pa kada istekne njegov aktuelni sporazuma sa Srbijom, rudnu rentu toj kompaniji treba povećati u iznosu „propisane rudne rente u Rusiji“.

„Prilikom izrade izmena Zakona o rudarstvu analizirana su iskustva i dobra praksa u zemljama regiona kao i u vodećim zemljama sveta u oblasti rudarstva. 

„Analizom se došlo do podataka da se u svetu koriste četiri vrste obračuna naknade i utvrđivanja osnovice, različite stope i visine obračuna koje zavise i od fiskalnog režima u pojedinim zemljama gde je visina poreza na dobit različita i kreće se od 15 do 35 odsto“, kažu u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Prema njihovim rečima, praksa nekih zemalja je da visinu rudne rente povećavaju i sa povećanim obimom eksploatisane rude ili sadržajem metala. 

U ministarstvu napominju da je vrednost mineralnog bogatstva Srbije veća od 200 milijardi dolara, kao i da je cilj da se to bogatstvo koristi na održiv način.

Predstavnik CEKOR, ekološke organizacije koja se bavi uticajem rudarstva na životnu sredinu, Zvezdan Kalmar, rekao je povodom novih izmena aktuelnog Zakona o rudarstvu, da je to zapravo bruto vrednost rudnih bogatstava u Srbiji.

Naglasio je da tu treba uračunati i cenu izgradnje rudnika, kao i cenu polsova zaštite životne sredine prilikom rudarenja.

Kalmar je na javnoj raspravi koju su povodom izmena i usvajanja zakona koji su u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike organizovali Beogradska otvorena škola (BOŠ) i Regulatorni institut za obnovljivu energiju (RERI) govorio i o problemu naplate rudne rente.

Naglasio je da se u Srbiji često dešava da kompanije koje kopaju rudu  „fingiraju“ svoje poslovne rezultate i državi Srbiji plaćaju manju rudnu rentu.