Većina građana ne veruje da može promeniti išta u Srbiji

Srbija je polarizovano  i samo formalno demokratsko društvo, u kojem se ključne institucije, poput parlamenta ili izbora, već godinama urušavaju. Kritička misao se sputava, a građani odvraćaju od učestvovanja u demokratskim procesima, zaključak je istraživanja „Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2020″, koje je sproveo Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA.

Dok je nešto više od trećine građana Srbije, tačnije 37 odsto, zainteresovano za politiku, većina uglavnom ne veruje da svojom aktivnošću može uticati na promene u Srbiji. 

U proteklih godinu dana dve trećine građana nije učestvovalo ni u jednoj akciji ili inicijativi usmenernoj na rešavanje problema u lokalnoj zajednici. 

Glasanje na izborima je aktivnost koju oko polovine građana vidi kao mogućnost za lični doprinos promenama.

Najčešći motiv za izlazak na izbore je osećanje dužnosti (za 44 odsto građana), a tek zatim želja da se utiče na politiku u zemlji (za 32 odsto). 

Najčešći motiv za apstiniranje je to što građani ne veruju u obećanja stranaka koje učestvuju na izborima.

„Kada govorimo o učešću u demokratskim procesima, najizraženije i najprisutnije razlike u stavovima građana vezane su za njihovu političku opredeljenost. To koliko su građani bliže strankama u vlasti, opoziciji ili ni jednima ni drugima, u snažnoj je vezi s gotovo svim nalazima o njihovoj zainteresovanosti za političke teme, učešću u demokratskim procesima, glavnim političkim stavovima i zadovoljstvom radom političkih institucija“, rekao je Vujo Ilić, savetnik za javne politike i istraživanja u Crti.

U pogledu učešća građana u političkim procesima, važno je da se nađe način za ublažavanje dominantnih političkih podela, ali i da se većina građana kojoj su postojeće političke opcije podjednako udaljene dugoročno uključi u demokratske procese.

„Građani su umorni od traganja za demokratijom, udaljavaju se od politike jer smatraju da su ‘svi isti’ i da je “politika nešto loše”. U situaciji takve demotivisanosti, treba pružiti podršku onima koji se ipak angažuju i motivisati građane da učestvuju u izbornom procesu jer druge opcije za promene nema“, izjavio je Dušan Spasojević, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka.

Istraživanje je sprovedeno telefonskim putem u novembru 2020. godine na slučajnom i reprezentativnom uzorku.