Delezova tužba protiv Srbije zbog marži: Maksiju dramatično pao profit, ukinuto više od 400 radnih mesta

Pola godine nakon što je kompanija Delez, koja u Srbiji drži trgovinski lanac Maksi, pokrenula međunarodnu arbitražu zbog ograničenja marži, desio se pomak – pred Međunarodnim centrom za rešavanja investicionih sporova formiran je tribunal koji će odlučiti da li je Srbija prekršila Bilateralni investicioni sporazum sa Holandijom. Delez je saopštio da se na ovaj korak odlučio zbog štete koju je odluka države da ograniči trgovačke marže značajno uticala na njihovo poslovanje. A kada se pogledaju finansijski izveštaji ove kompanije, vidi se da prihodi od prodaje robe nisu značajno promenjeni, ali da konačni neto profit jeste dramatično smanjen.

Kompanija Ahold Delez je početkom februara objavila da je podnela zahtev za arbitražu da bi zaštitila svoja prava prema Bilateralnom investicionom sporazumu između Holandije i Srbije. Zahtev je podnet zbog mere Vlade Srbije koja je doneta u septembru 2025, a kojom su trgovinske marže ograničene na 20 odsto.

Oni su naveli da je odluka Vlade da ograniči trgovinske marže uticala na više od 85 odsto prihoda kompanije, kao da je bili primorani da zatvore 25 prodavnica, što je dovelo do gubitka stotina radnih mesta u Srbiji.

A šta otkriva prošlogodišnji finansijski izveštaj ove kompanije?

Prihodi približni, profit umanjen

Kako se može videti, poslovni prihodi Deleza nisu se dramatično promenili – i 2024. i 2025. godine iznosili su oko 1,4 milijarde evra. Od toga, najveći deo odnosi se na prihode od prodaje robe na domaćem tržištu. Drugim rečima, sami prihodi nisu dramatično poljuljani.

To se, međutim, ne može reći za profit. Naime, neto zarada Deleza prošle godine iznosila je oko milijardu dinara, odnosno oko 8,9 miliona evra. A godinu dana ranije, profit je iznosio čak 7,4 milijarde dinara, odnosno oko 63 miliona evra. To je smanjenje od čak 85 odsto.

Kako se navodi u objavljenoj finansijskoj dokumentaciji, Uredba o ograničenju marži je, stupanjem na stagu, imala značajan negativan uticaj na maloprodajni sektor uopšteno, a samim tim i na komercijalnu politiku Deleza.

Zatvoreno 25 prodavnica

“U periodu trajanja Uredbe, od septembra do kraja 2025. godine, Društvo je zabeležilo gubitke, na koje je odgovorilo setom mera i planova reorganizacije, a pre svega zatvaranjem određenog broja objekata i isplaćenim otpremninama usled tehnološkog viška”, navodi Delez u napomenama uz finansijski izveštaj.

Preciznije, u zvaničnoj dokumentaciji navodi se da je Delez trajno zatvorio 25 objekata. Usled toga, radnicima koji su proglašeni tehnološkim viškom isplaćene su otpremnine u ukupnom iznosu od 119,8 miliona dinara, odnosno oko milion evra.

Inače, prosečan broj zaposlenih u Delezu tokom prošle godine bio je 11.994. Godinu dana ranije, 2024, zaposlenih je bilo 12.412. To znači da je u ovoj kompaniji prestalo da radi 418 radnika. Od ovog broja, nije poznato koliko njih je otpušteno zbog zatvaranja objekata.

Podsećanja radi, Vlada Srbije je, krajem avgusta prošle godine, usvojila uredbu o ograničavanju marži u trgovinskim lancima, koja je ograničila iznos marži na 20 odsto na proizvode iz 23 kategorije. Među proizvodiima za koje su marže bile ograničene bili su mleko i mlečni proizvodi, jaja, bezalkoholna pića, čaj, sveže voće i povrće, prarerada voća i povrća, hleb i peciva, mahunarke, smrznuti poizvodi, sveže i prerađeno meso, sveža i prerađena riba, slani konditori, slatki kontidori i cerealije, šećer i med, brašno i testenine. Uredba je u više navrata bila menjana, a prestala je da važi krajem februara ove godine.

Tužba Deleza protiv Srbije zbog marži: Formiran tribunal za arbitražu, Srbiju zastupaju tri advokatske kancelarije