Bez obrazovanja nema ni konkurentnosti, ni izlaska na globalno tržište

Srpska preduzeća moraju konstantno da unapređuju svoju konkurentnost, kao jedini predulov za nastup na globalnom tržištu. Ukoliko to ne učine, Srbija će možda upasti u „zamku srednjeg dohotka“, koja podrazumeva usporavanje privrednog rasta usled nemogućnosti razvoja inovativnih proizvoda ili usluga, zaključci su panela „O konkurentnosti srpske privrede u digitalnom vremenu“, kojim je FEFA fakultet obeležio 18 godina poslovanja. 

Dragoljub Vukadinović predsednik Metalac Grupe navodi da se konkurentnost domaće privrede povećava, što je rezultiralo ujednačavanjem uvoza i izvoza, da su povećana strana ulaganja, ali da su te investicije u značajnom procentu podrazumevala niskoprofitnu i niskotehnološku proizvodnju.

„To podrazumeva i (njihovu) manju produktivnost, ali su te firme ipak povećale i zapošljavanje. Takođe, nije izgrađena vladavina prava i institucije, kao što je nezavisno sudstvo, zbog čega prosečan proces pred (domaćim) sudovima traje pet godina… Samo je znanje izvor bogatstva“, zaključio je Vukadinović.

Prema njegovim rečima, zbog toga se treba fokusirati na obrazovanje zaposlenih, koji mogu biti zamajac cele privrede, a da se uspori odlazak visokoobrazovanih kadrova u inostranstvo.

Darko Budeč, osnivač i predsednik firme BUCK, navodi da, zbog malog tržišta, postoji relativno malo kompanija koji se oslanjaju samo na domaće tržište, kao i da ona neće moći da razviju konkurentnost svojih proizoda.

„(Odmah nakon) sankcija i hiperinflaciji, čim se ukazala prilika, mi smo krenuli u izvoz i počeli da se takmičimo na međunarodnom tržištu. Znanje, inovativnost i originalnost je naša konkurentska prednost… U najmanju ruku, to nas je izvuklo iz svake krize koja se dešavala, jer smo imali prozivode tri do pet godina ispred ostatka konkurencije na tržištu“, kazao je Budeč.

On naglašava da je inovativnost ogromna zaštita od rizika, a da u kompaniji od zaposlenih zbog toga traže obrazovanje, multidisciplinarnost i agilnost. 

Budeč je takođe najavio da će u saradnji sa Mašinskim fakultetom uraditi robotizaciju svih zahtevnih proizvodnih procesa, kao i da će u naredne tri godine anulirati sve ekološki štetne uticaje kompanije. 

Izvršni direktor Vega IT Sourcing-a Saša Popović dodaje da zbog toga stalno ulažu u lični i profesionalni razvoj svih u kompaniji, ali i da svoju konkurentnost unapređuju diverzifikacijom proizvoda i ulaganjem u druge, partnerske kompanije. 

„Naši zaposleni zato, pored inžinjerskih, imaju i jako dobre nethehničke veštine. Organizujemo interne treninge, a angažujemo i spoljne (stručnjake)“, dodao je Popović.

Najveći problem, prema rečima Luke Stanića, generalnog direktora firme BG Reklam, upravo jeste zadržavanje kadrova, što prepoznaju sve inovativne kompanije, u kojoj god grani da posluju.

Navodi primer jedne od klijentskih firmi, Gugla, koja pored „nezamislivih beneficija za zaposlene takođe imaju poteškoće da zadrže najbolje“. 

„Problem je što ljudi u Kaliforniju konstantno dolaze, a iz Srbije odlaze… Naravno, teško je porediti kvalitet obrazovanja tamo i ovde. U Srbiji postoje svetli primeri, ali na nivou cele države zaostajemo za mnogim drugim zemljama“, kazao je Stanić.

On je rekao da visokokvalifikovani iz njihove kompanije idu u inostranstvo, ne u konkurentske firme, a kao dodatni problem za konkurentnost u Srbiji vidi i sužen prostor za ulaganje i investiranje.

„Ljudi obično imaju averziju ka dugoročnim i neizvesnim investicijama, tako da se u Srbiji (ulaganje)svelo na uzimanje jeftinih kredita. U drugim zemljama postoji mnoštvo instrumenata za finasiranje i inovativnih kompanija, koje su ovim problemom najpogođenije“, rekao je Stanić. 

Direktorka Centra za unapređenje konkurenosti Instituta FEFA Tanja Kuzman smatra da je neophodno promeniti način razmišljanja privrednika, koji trebaju mnogo više da se usmere na globalno tržište.

„Na zapadu svaka kompanija razmišlja o globalnom tržištu. Ukoliko možete da predviđate tri ili pet godina unapred kako će se tržište ponašati, imate kartu za globalnu konkurentonost. U tome je ključna ta promena, a svoje studente upravo želimo da naučimo drugačijem načinu razmišljanja, logike, koja će sutra biti ključna. To je ulaganje u stavku koja će značiti najveću konkurentnost“, kazala je Kuzman.

Kao primer navodi promene u poslovanju i digitalizaiji koje su nastupili tokom korona-krize.

„Tada smo videli da sve što je navodno bilo teško transformisati da može da se prilagodi, a da su (negativni stavovi prema promeni) mitovi“, zaključila je Kuzman.