Građani Bora: Država forsira interese Zi Đina na našu štetu

Družava građanima Bora i okolnih ruralnih područja treba da obezbedi bolje uslove i zaštiti ih od kineske rudarske kompanije Zi Đin. Navodi se da zbog njenih aktivnosti trpe velike finansijske i ekološke probleme, poručili su učesnici konferencije „Pravni i rudarski teror nad ljudima u okolini Bora“. 

U oblasti rudarstva u Srbiji trenutno su veoma aktivne kompanije Zi Đin, Rio Tinto, Gasprom, ali i druge manje strane i domaće kompanije koje nisu mnogo poznate, kaže koordinator Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS), Zvezdan Kalmar.

„Svako ko je povezan sa vlašću može da istražuje minerale gde god želi. Zi Đin uzurpira teritoriju Srbije, proglašava javni interes, prisiljava građane da prodaju svoje zemljište, a uništava se i životna sredina„, napominje Kalmar.

On kaže da rudarski kopovi koji se nalaze u okolini Bora, Cerovo 2, kao i Krivelj, nemaju odgovarajuće dozvole.

Ljudima se tamo, kako tvrdi, „oduzima imovina“, a Vlada Srbije projekte privatnih ili stranih kompanija proglašava za javni interes.

„Destruktivna rudarska istraživanja“ se prema navodima predstavnika KORS-a, vrše u dolini Jadra, okolini Valjeva, Požege, Rekovca, kao i u mnogim drugim mestima. Pri tome se o istraživanjima ne informišu građani, lokalne samouprave, niti se vrše procene uticaja na životnu sredinu.

Prema rečima Predraga Balaševića, predsednika Vlaške narodne stranke, teška je i alarmantna situacija u kojoj se nalaze građani Bora i Majdanpeka. Dolaskom kinsekog investitora došlo je i veće zagađenje, ali i problemi u vezi sa eksproprijacijom zemljišta.

„Situacija je alarmantnija u Boru, pored dva površinska kopa i jame za bakar otvara se novi rudnik Čukaru Peki. Bor će imati dva kopa i dve jame“, naglašava Balašević.

Prema njegovom mišljenju u tom delu Srbije suspendovan je pravni sistem, jer se ljudima nudi sitan novac za otkup zemljišta. U selima u okolini Bora kako podseća uglavnom žive Vlasi i njih niko nije pitao da li oni žele da se otvori rudnik.

„Tim ljudima treba adekvatna ponuda za tu zemlju. Stranim kompanijama se dozvoljava eksproprijacija i u tome je veliki problem“, kaže predstavnik Vlaške narodne stranke.

Ljudima se za zemljište kako tvrdi nudi cena, znatno manja i od one koju je kao najnižu utvrdila Poreska uprava Srbije.

„To je neprihvatljivo, mi ne živimo u feudalizmu, zakoni su definisani kao da su ti ljudi kmetovi na njihovoj zemlji, to se graniči sa mafijaškim delovanjem“, dodaje Zvezdan Kalmar.

On kao paradoksalnu ocenjuje činjenicu da su građani prihvatili da im Poreska uprava određuje kolika je cena njihovog zemljišta, dok sa druge strane zakon ne dozvoljava da ekspropijaciju zemljišta sprovode privatne kompanije.

U KORS-u podsećaju i da se u Boru na 100 metara od gradske bolnice vrše istraživanja za rudnik bakra, bez procene uticaja na životnu sredinu.

PROBLEM SELA SLATINA

Miodrag Živković, meštanin sela Slatina u blizini Bora kaže da mu je zbog izgradnje novog rudnika zauzeto šest hektara zemljišta, koje mu je, kao poljoprivredniku, glavni izbor prihoda. Sada bi mogao da postane socijalni slučaj.

Kaže da su tek nedavno počeli da dobijaju rezultate o merenju kvaliteta vazduha i objašnjava da se u Borsku reku, pored koje se nalazi njegovo selo izlivaju otpadne vode Zi Đina, kao i celokupna gradska kanalizacija.

Istraživanja za potrebe novog rudnika ranije je kako podseća obavljala jedna kanadska kompanija. Tada je prodaja zemljišta bila na dobrovoljnoj bazi, ali sa dolaskom Kineza stvari počinju da se menjaju.

„Oni su počeli da idu od kuće do kuće i da prete ekproprijacijom u svakom razgovoru napominjući da za to imaju podršku države“, tvrdi Živković.

Kaže da je vlada proglasila javni interes i u katastru izvršila prenos apsolutnih prava nad zemljom, u korist kompanije Zi Đin. Živković tvrdi da su Kinezi otkupljivali zemlju koristeći lošu ekonomsku situaciju i da nije bilo nezavisne procene njene vrednosti. Zbog svega toga on je kako naglašava pokrenuo sudski postupak protiv Zi Đina.

Zaviša Žurž iz Udruženja Čukaru Peki dodaje da su građani uzimali uzorke iz Brestovačke reke, koja je zagađena zbog rudarenja, ali kaže da su na njenu analizu čekali više od godinu dana. Reka je sada bistra, ali su na isputima otpadnih voda napravljeni samo taložnici.

„Tražili smo da se meštanima obezbedi voda. Kineski investitor je rekao kako će on izgraditi vodovod, ali da mu se niko u to ne meša“, dodaje Žurž.

Zvezdan Kalmar je od države u ime Koalicije za održivo rudarstvo zatražio da povuče Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima jer je on kako tvrdi, u suprotnosti sa ustavom.

Rekao je i da mora da se donese moratorijum na sva rudarska istraživanja, posebno u Vojvodini. Tvrdi da jedna strana kompanija, pod izgovorom istraživanja, u tom delu Srbije u stvari vrši eksploataciju rudnih bogatstava.

Rudnik Čukaru Peki, kako je ranije najavljeno, biće otvoren ovog leta.

Čedomir Savković