Srbija je u proteklih deset godina smanjila sivu ekonomiju sa 29,1 odsto na 21,1 odsto BDP-a, prema najnovijim analizama sprovedenim u okviru Inicijative Bolji način, rečeno je danas na obeležavanju decenije zajedničke borbe Vlade Srbije i NALED-a protiv sive ekonomije.
Deset ključnih reformi koje su doprinele tim rezultatima uključuju uvođenje sistema eFiskalizacije i eFaktura, usvajanje zakona o inspekcijskom nadzoru i uvođenje eInspektora, elektronske javne nabavke, bezgotovinska plaćanja elektronskih usluga, reformu paušalnog oporezivanja i „frilens“ rada, reformu angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi, jedinstvenu eRegistraciju i dobijanje PIB-a u APR-u, smanjenje poreskog opterećenja zarada i pokretanje portala ePorezi, navodi se u sapštenju.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da istraživanja pokazuju pozitivne trendove, a potvrda da smo na dobrom putu reformi je i to što je Srbija prvi put dobila investicioni rejting.
„Kako bi dalje olakšali rad privredi, u narednom periodu ćemo uvesti sisteme eAkciza i elektronskih otpremnica. Takođe, radimo na novom IT rešenju Poreske uprave. U planu je i nova aplikacija gde će na jednom mestu građani i privreda moći da vide sve svoje poreske obaveze“, najavio je Mali koji predsedava Koordinacionim telom Vlade za borbu protiv sive ekonomije.
Kroz Inicijativu Bolji način, uz podršku Nemačke Vlade i kompanija Masterkard i Viza, obezbeđene su i subvencije namenjene mikro i malim preduzećima za besplatno uvođenje POS terminala uz sniženu trgovačku naknadu.
„Za godinu i po dana imamo preko 5.000 prijava, a mali trgovci koji su uveli POS uz našu podršku ostvarili su 1,5 miliona transakcija u vrednosti od preko 18 miliona evra“, rekla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.
Sajmon Kristijan Blum, zamenik direktora projekta Reforma javnih finansija – Agenda 2030 ispred Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, potvrdio je da su bezgotovinska plaćanja ključna u daljoj borbi protiv sive ekonomije.
„Najnovija analiza pokaziju je da približavanje Srbije proseku EU u razvoju bezgotovinskih plaćanja može smanjiti sivu ekonomiju za do 2,4 odsto BDP-a i doneti skoro 500 miliona evra dodatnih poreskih prihoda godišnje“, rekao je Blum.
Ne reče g. mali kojom merom je ovo merio, jer znate – čija je mera, njegov je i rezultat.
Samo da ne ispadne da je promet na crno smanjene jer su radnici na crno svoje usluge preselili u Švedsku i Nemačku, na 2×3 meseca godišnje.