Digitalne kompanije nelegalno promovišu svoje interese

Kompanije koje rade kao digitalne platforme pokreću lažne građanske inicijative kako bi izigrale zakone u zemljama u kojima posluju, pišu Biznis i finansije. Navodi se da u takvim aktivnostima prednjači kompanija Airbnb, koja se bavi iznajmljivanjem smeštaja.

Podaci o tim aktivnostima objavljeni su u okviru obimnog istraživanju Univerziteta u Mančesteru čiji je tim u saradnji sa Udruženjem za istraživanje etičke potrošnje (ECRA) analizirao na koji način digitalne platforme, kao što su Airbnb i Uber, lobiraju za svoje korporativne interese u javnosti.

Airbnb, kako se navodi u istraživanju, osniva naizgled nezavisna udruženja malih vlasnika nekretnina širom sveta i finansira njihov rad, kako bi oni „spontano“ lobirali za njene ciljeve.

Takvo lažiranje građanskog aktivizma, osim što ugrožava lokalne zakone, preti da uruši kredibilitet autentičnih građanskih pokreta koji se zaista bore za javno dobro.

Airbnb je od 2014. godine do danas angažovao na stotine lokalnih žitelja na svim kontinentima, koji su oformili oko 400 naizgled nezavisnih udruženja vlasnika nekretnina, najviše u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.

Kompanija im kako se navodi pruža obuku za vođenje političkih kampanja, kao što to čine organizacije civilnog društva. Obezbeđuje im sale za sastanke, hranu, piće, prevoz, kao i predavače koji su specijalizovani za obuku kako da se „spontano“ lobira za ciljeve koje je postavila uprava te kompanije.

GRAĐANI SLUŽE KAO PARAVAN

Organizacija Transparency International već duže vreme upozorava da predstavljaju zloupotrebu s ciljem da se izigraju zakoni u zemljama u kojima ovakve kompanije posluju.

Navode o Airbnb-u potvrđuju i njegovi bivši zaposleni koji tvrde da se u udruženja vrbuju isključivo pojedinci ili sitni preduzetnici, ne i veliki vlasnici nekretnina koji su mu konkurencija i koji Airbnb-u zameraju što izbegava da plaća poreze.

Uprava Airbnb-a tvrdi da su klubovi organizovani kako bi vlasnicima nekretnina za iznajmljivanje omogućili da „grade nove odnose“, kao i da „razgovaraju o problemima u svojim zajednicama i pomažu jedni drugima da pronađu više informacija o lokalnim propisima“.

„Naše istraživanje je otkrilo da Airbnb finansira i koordinira klubove kako bi zaobišao prepreke koje mu postavljaju lokalni regulatori, posebno u Barseloni, Berlinu, Parizu, Edinburgu, Njujorku i San Francisku“, navode analitičari Univerziteta u Mančesteru.

U studiji se navodi primer jednog bivšeg zaposlenog Airbnb-a u Parizu, koji je posvedočio kako je ta kompanija nameravala da osnuje klub u svakoj pariskoj opštini, jer je gradska uprava zahtevala da građani koji iznajmljuju stanove preko njene platforme moraju da se registruju i da za to dobiju dozvolu.

Regulatori u Francuskoj, ali i u drugim zemljama, zabrinuti zbog manjka prihoda u državnoj kasi, ali i zbog toga što porast izdatih nekretnina strancima za odmor značajno utiče na rast njihovih cena. Posledica je da lokalni stanovnici u sve većem broju moraju da se iseljavaju iz svojih sredina, jer nisu u mogućnosti da plaćaju tako visoke stanarine.

RUTINSKA PROIZVODNJA SPONTANIH PETICIJA

Jedan od drugih primera sličnih Airbnb-u je široko promovisana peticija SaveOurUber, koja je u novembru 2017. godine upućena gradonačelniku Londona Sadiku Kanu, nakon odluke nadležnih da ne produže bezbednosnu dozvolu Uberu, internet kompaniji za taksi prevoz.

Još jedan primer je „građanska kampanja“ koju je pokrenulo kalifornijsko preduzeće za iznajmljivanje skutera Bird. Tužilaštvo Santa Monike podnelo je krivičnu prijavu 2017. godine protiv ove internet kompanije, jer je radila bez dozvole i kršila lokalne zakone.

Bird je odmah reagovao tako što je kreirao peticiju i automatski je uključio u svoju aplikaciju, kako bi njegovi kupci preplavili žalbama lokalne zakonodavce.

Taktike koriste i druge firme koje posluju preko digitalnih platformi Lift i Doordash. Slične su takozvanom astroturfingu (naziv potiče od stare marke veštačkih travnjaka) kojim se plasiraju poruke koje je unapred pripremila zainteresovana strana, bilo da je reč o organizaciji, kompaniji ili političkoj partiji.

Mnoge zemlje imaju zakone koji zabranjuju takve metode, ali se uprkos tome takva ilegalna praksa i dalje sprovodi širom sveta. Nezakonito lobiranje se najčešće povezuje sa duvanskom, farmaceutskom i industrijom fosilnih goriva, ali one za to koriste svoje PR službe i specijalizovane marketinške kuće.

Transparency International je upozorio da ovakvo delovanje platformskih kompanija i pojedinaca iz civilnog sektora, ugrožava lokalne zakone, ali i preti da uruši kredibilitet autentičnih građanskih pokreta koji se zaista bore za javno dobro.