Vlasnik kineske firme, koja zakupljuje tržni centar u novobeogradskom bloku 70, Šen Hong tvrdi da je carina za uvoz kineske robe u Srbiju najveća u Evropi.
Hong je za srpski ogranak mreže GB Tajms kao primer naveo da Kinezi, koji rade u Srbiji, za jedan kontejner dečije robe moraju da plate i do 70.000 evra carine.
Kako kaže, u Mađarskoj takav kontejner košta 6.000 evra, u Belgiji 3.000, a u Italiji koja možda ima i najviše razloga da brani svoju tekstilnu industriju oko 15.000 evra.
Prema njegovim rečima, carine za kinesku robu u Srbiji su do pre tri godine bile najniže u okruženju, pa su druge zemlje uvozile iz Srbije, čime se punio i srpski budžet. Tada se u Srbiju uvozilo oko 3.500 hiljade kontejnera godišnje, od čega je oko 3.000 kontejnera završavalo u zemljama bivše Jugoslavije, kao i u Mađarskoj i Bugarskoj.
Šen Hong je takođe negirao napise u medijima da se u kineskim radnjama ne izdaju fiskalni računi.
I predsednik Asocijacije kineskih privrednika u Srbiji Guo Sijao kaže za GB tajms da su i do njega stigle informacije o tome da su neki mediji pisali o tome da se u kineskim radnjama ne izdaju fiskalni računi.
On je, međutim, primetio da je moguće da ponekad kada je velika gužva neko ne dobije fiskalni račun, što ne znači i da, kako kaže, račun nije otkucan.
Tvrdi da Kinezima nije u interesu da krše zakone Srbije.
„Cilj asocijacije je upravo da kineskim preduzetnicima pomogne da svoje poslovanje potpuno usklade sa srpskim zakonodavstvom, što je kineskim preduzetnicima na nedavno održanom sastanku poručio i kineski ambasador u Srbiji Li Mančang“, rekao je Guo Sijao.
U Nemačkoj postoji crkvena taksa, porez koji plaćaju samo vernici, i ta sredstva se daju katoličkoj crkvi na slobodno raspolaganje. To bi trebalo ovde da se uvede, zašto ja, kao ateista, treba da učestvujem u finansiranju organizacije koju ne priznajem, a koja po meni nema nikakvu pozitivnu ulogu u društvu?
Taman bi videli i koliko to vernika ima crkva.