Koliko bi američke sankcije NIS-u mogle da koštaju Srbiju: Vrednost akcija „skupa igračka“ za srpski budžet

Sankcije koje su Sjedinjene Američke Države uvele Naftnoj industriji Srbije zbog ruskog vlasništva mogle bi da znače da će Srbija morati da otkupi udeo Gasproma i Gaspromnjefta od 56,15 odsto akcija u NIS-u. To bi, međutim, prema mišljenju stručnjaka, državu moglo da košta i do tri milijarde evra.

Američki Sekretarijat za finansije doneo je 10. januara odluku o uvođenju sankcija ruskim kompanijama iz energetskog sektora – uključujući i Gaspromnjeftu i njegovim podružnicama. Cilj sankcija jeste da se prihodi Moskve od prodaje energenata, kojim se, kako tvrde, finansira rat u Ukrajini, smanje. Jedna od sankcionisanih kompanija je i NIS.

„Ove sankcije mogu biti izuzetno ograničavajuće, jer zabranjuju bilo kakve transakcije sa ruskim interesima i odmah blokiraju imovinu koja je povezana sa sankcionisanim licima“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Prema njegovim rečima, od Srbije se traži “potpun izlazak ruskog interesa” iz kompanije, a to treba da se desi do 25. februara.

Ruski udeo u NIS-u iznosi 56,15 odsto.

Konkretno, Gaspromnjeft ima tačno 50 odsto akcija, dok Gasprom drži 6,15 procenata. Preostale akcije su u vlasništvu Republike Srbije (29,87 odsto) i ostalih manjih akcionara (13,98 odsto).

Cena sankcija i do tri milijarde evra

Goran Radosavljević, profesor na FEFA fakultetu, kaže da postoji računica koliko bi otkup ruskog udela mogao da košta. Prema njegovim rečima, imajući u vidu relevantne ekonomske pokazatelje, EBITDA multiplikatore, kao i dominantan položaj na tržištu, ceo NIS trenutno vredi barem 4,8 milijardi evra.

“To znači da bi ruski udeo mogao da košta između 2,5 i tri milijarde evra”, kaže Radosavljević.

Za Nenada Gujaničića, berzanskog brokera u “Momentum Securities”, pitanje koliko će nas otkup koštati trenutno je najvažnije.

“Ipak, procena može da bude subjektivna, ali bi se većina ekonomista složila da tržišna cena NIS-a nije realna, s obzirom na to da se postiže slabim trgovanjem. Da su normalne okolnosti, da Gaspromnjeft jednostavno želi da proda svoj udeo, cena bi mogla da bude i dva ili dva i po puta veća. Ovo su ipak vanredne okolnosti i dosta toga zavisi i od političkih faktora”, kaže on.

Da li Srbija ima toliko novca?

“Hoćemo da platimo, imamo para, samo nam recite gde i kome da platimo”, rekao je Vučić nakon uvođenja sankcija.

S druge strane, Goran Radosavljević kaže da u budžetu naše države nema novca ni za tekuće stvari, a pogotovo ne za vanredne izdatke.

“Mi imamo budžetski deficit još od kovida i zadužujemo se kako bismo ga pokrili. I u ovoj situaciji jedino što ćemo moći jeste da se zadužimo kako bismo kupili ruski udeo”, zaključuje sagovornik Nove ekonomije.

Podsećamo, Rusi su postali većinski vlasnici NIS-a 2008. godine, kada je Gaspromnjeft kupio 51 odsto akcija NIS-a za oko 400 miliona evra.

Tadašnji predsednici dve države, Boris Tadić i Dmitrij Medvedev potpisali su tada i zajedničku izjavu, koja je bila politička garancija da će Srbija dobiti gasovod Južni tok i da će biti završeno podzemno skladište gasa Banatski Dvor. Taj gasovod nikada nije izgrađen, a umesto njega je preko teritorije Srbije prošao Turski tok.

Srbija započela razgovore sa Amerikom

Ministarstvo finansija Srbije započelo je tehničke razgovore sa američkim Ministarstvom finansija oko uslova povezanih sa sankcijama protiv ruskog udela u NIS-u, izjavio je ministar spoljnih poslova Marko Đurić za RTS.

Istovremeno će, kaže on, Srbija obaviti konsultacije i sa “ruskim partnerima”, kako bi postigla najbolje rešenje za zemlju.

Sjedinjene Američke Države uvele sankcije nizu kompanija u ruskom vlasništvu, uključujući NIS