Domaću tekstilnu industriju ubija nelegalno tržište

Predstavnici tekstilne industrije u Srbiji zatražili su da se hitno preduzmu jače inspekcijske kontrole crnog tržišta tekstilne robe iz Kine i Turske.

U suprotnom će, kako navode, njih 80 odsto koji rade legalno morati da otpusti radnike i zatvori domaće radionice.

Oko 60 odsto konfekcije u Srbiji se prodaje na „crnom tržištu“, a najveći problemi s kojima se predstavnici tekstilne industrije suočavaju je uvoz izuzetno jeftine kineske i turske robe koja se prodaje na „sivom tržištu“, domaće radionice koje rade na „crno“, kao i sve masovnija pojava sekond hend prodavnica, rečeno je na sastanku Grupacije proizvođača dečje odeće i obuće u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Predstavnici tekstilnih proizvođača iz Aranđelovca, Šapca, Obrenovca, Beograda ukazali su na sednici te grupacije da je i država na gubitku jer se kineska i turska roba uvoze toliko jeftino, za na primer 30 dinara po komadu i da je carina mala, a posle taj isti proizvod prodaju za 700 ili 800 dinara i to uglavnom bez izdavanja računa tako da marže kod tih trgovaca iznose i po 700 odsto. 

Time država gubi značajne prihode, a domaći legalni proizvođači su na gubitku zbog nelojalne konkurencije. 

Jedno od glavnih mesta „crnog tržišta“ tekstilne robe je buvljak u Pančevu, gde se, kako kažu domaći proizvođači, do šest sati ujutru obave sve transakcije jeftino uvezene robe iz Kine i Turske, zbog čega je neophodno da svaki dan tri inspekcije dežuraju na tom mestu. 

„Sekond hend“ prodavnice, u kojima se roba pojavljuje ili kao roba iz humanitarne pomoći, roba sa greškom ili kao sirovina za reciklažu, posebno prete da unište domaću tekstilnu industriju, rečeno je na skupu. 

„Zbog svega toga ćemo otpustiti radnike i zatvoriti svoje radionice, što se nije desilo poslednje 23 godine“, rekao je proizvođač iz Šapca, jedan od domaćih tekstilnih proizvođača koji zapošljava više od 30 radnika i redovno plaća poreze državi. 

Predstavnici Uprave carina su istakli da su napravili skalu vrednosti tekstilnih proizvoda za robu koja se uvozi iz Kine i Turske i da se vrednost te robe koja se carini podiže u skladu sa tom skalom, tako da je uvoz kineske robe zbog toga drastično smanjen u poslednje vreme.