Siniša Mali najavio korišćenje stambenih kredita za mlade od 1. marta 2025.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da su obezbeđena sredstva za program stambenih kredita za mlade koji predviđa garantnu šemu od 400 miliona evra i dodao da bi predlog zakona za njegovu realizaciju mogao da bude usvojen na vladi posle Božića, a u parlamentu najkasnije početkom februara. Dodao je da će korišćenje kredita biti moguće od 1. marta 2025. godine, prenosi EuroNews.

Tim putem Mali je pozvao sve malde od 15 do 35 godina da se prijave za stambene kredite i dodao da će država u program uložiti 130 miliona evra za otplatu  dela učešća, kao i subvencionisanje kamate. Naglasio je da je to velika šansa za mlade da se osamostale i steknu prvu nekretninu.

Mali je izjavio da je nijedna zemlja Evrope nema sličan program kao i da sprovođenje ovakvog programa mogu „samo zemlje sa jakim javnim finansijama, sa jasnom idejom šta i kako žele dalje“. Objasnio je da država garantuje kredit banci, a banka daje kredit nekoj mladoj osobi, ali pod mnogo povoljnijim uslovima, pošto je država svojom garancijom umanjila rizik tog kredita.

„Kod učešća, imamo dva primera, za stan od 75.000 i 100.000 evra. Jedna stambena jedinica košta 75.000 evra, 30, 40, 50 kvadrata negde u Srbiji. Pod sadašnjim tržišnim uslovima vi biste morali da izdvojite 20 odsto vrednosti za učešće. Mi garantujemo bankama i ona ne sme da traži više od jedan odsto učešća. Što se tiče kamate, država nastavlja pomoć u prvih šest godina kredita. Smatramo da je to vreme za koje će mladi da se osamostale i budu sposobni sami da otplaćuju kredit“, naveo je Mali.

Ministar finansija istakao je da država paralelno sa tim svakog meseca dodaje i 124 evra iz budžeta za svakog korisnika kredita.

„Od šeste godine, a kamata koju smo definisali sa bankama, sa šestomesečnim euriborom (prosečna kamatna stopa po kojoj grupa izabranih evropskih banaka međusobno pozajmljuju novac) plus dva odsto, iznosi oko 330-340 evra u ovom trenutku, pri čemu euribor ide dole. I tih 300 i nešto evra opet je plus minus negde koliko sada iznosi renta jednog stana“, naveo je Mali.

Međutim, najavljeni studentski krediti za stanove mogli bi da poguraju fiskalni deficit na viši nivo od planiranog, kažu profesori Ekonomskog fakulteta u Beogradu, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

Pored stambenih kredita za mlade, Mali je istakao da Srbija „prvi put u svojoj istoriji završava godinu sa investicionim rejtingom“, da će do kraja 2025. godine prosečna plata iznositi 1000 evra, kao i da je Srbija 2024. godine bila druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi (posle Malte).

„Sa ovakvim povećanjem plata, penzija i minimalne zarade očekujemo da ćemo imati direktan uticaj na rast našeg BDP-a od 4,2 odsto. Takođe faktor su i investicije, što privatne, što javne. Dakle, nijednu investiciju nismo zaustavili. Mi imamo za narednu godinu 7,4 odsto našeg BDP-a usmerenog ka investicijama, za putnu infrastrukturu, železnice, bolnice, vrtiće, energetiku, poljoprivredu, kulturu, dakle sve ono što podiže kvalitet života i  podstiče dalji rast. Expo, Nacionalni stadion, metro su sve stvari koje dodatno doprinose rastu naše građevinske industrije, zapošljavanju i kroz multiplikator daljem doprinosu rasta našeg BDP-a“, rekao je Mali.

Takođe je dodao da će do kraja 2026. godine Srbija ispuniti svaki formalni uslov da bude punopravni član Evropske unije.

Kvartalni monitor: Krediti za mlade i besplatni prevoz mogli bi da prodube deficit