Zagađenje tokom grejne sezone zagonetka i za najboljeg hemičara

Svake grejne sezone u Srbiji se pored uglja i drva koriste guma i plastika, upozporavaju učesnici okruglog stola „U susret novoj sezoni trovanja“, koji je organizovala Nacionalna ekološka asocijacija (NEA). Stručnjaci naglašavaju da štetne posledice aerozagađenja koje zimi nastaju u Srbiji ne bi mogao da izmeri „ni najbolji hemičar na svetu“.

Od posledica aerozagađenja u Srbiji prerano umre 10.000 ljudi, naglašavaju učesnici okruglog stola, koji su analizirali zvanične podatke o zagađenju. Njih je u svom izveštaju sakupila i obradila državna Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), kao i strane institucije.

Predstavnik NEA Milenko Ivanović kaže da u praksi zagađenje nije smanjeno: „Prekoračene vrednosti zagađenja su 65 odsto, to je tako godinama, to je eksplicitan podatak. Arsen, olovo i živa najtoksičniji su u Boru, 46 puta su prekoračene vrednosti na jednom mestu. Toliko su građani tamo opterećeni tim zagađenjem.“

Ivanović upozorava da je Bor ostao rekorder po zagađenju azot-oksidima, čije su visoke vrednosti prekoračenja čak 25 puta veće od zakonskih. Dodaje da broj umrlih od zagađenja u Srbiji može da se smanji, ali i da zakon treba eksplicitno da definiše zagađenje.

Dejan Lekić, takođe predstavnik NEA podsetio je da je svaki građanih u proseku 85 dana godišnje izložen zagađenju, dok je zakonom ta granica na 35 dana. On je ukazao i na to da zakoni podrazumevaju pravoremeno informisanje građana o zagađenju.

„Prema ustavu svi imaju pravo na zdravu životnu sredinu i pravoremeno obaveštavanje o tome. Da li smo za Vinču imali obaveštavanje šta nas guši ako nas ništa ne truje“, zapitao se Lekić podsećajući na problem gradske deponije u Beogradu koja često ima problem sa požarima.

Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju kaže da je aerozagađenje zagađenje posledica sagorevanja lignita za potrebe energetskog sektora i neodgovornog ponašanja građana:

„Odgovorno tvrdim da nam je vazduh najtoksičniji na svetu, sagorevanje guma i plastike ni najbolji hemičar na svetu ne bi bio u stanju da izmeri. U Srbiji se 75 odsto električne energije dobija sagorevanjem lignita. Ugalj se uduvava u ložište kao prah, praškaste materije izlaze kroz dimnjake, elektro-filteri koji ih prečišćavaju nisu svemogući, pa mi dosta toga udišemo“.

Prema njenim rečima, termoelektrane (TE) u Obrenovcu emituju preko 30.000 tona pepela u vazduh i oslobađaju arsen, radon i živu i to u gasovitom stanju, kada mogu da budu veoma opasni. Ono što udišemo kao produkt sagorevanja lignita zapravo je ono što je najtoksičnije u tom procesu.

Ipak, štetan uticaj, kako naglašava Đorđevićeva, dolazi i od TE u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i na Kosovu i Metohiji (ubrajaju se u najopasnije), kao i zbog paljenja strnjike na njivama: „Neka svaki deseti (poljoprivrednik) zapali njihvu, tada imamo veliko opterećenje vazduha štetnim česticama. Arsen iz termo-elektrana se pretvara u organska jedinjenja, koja su mnogo opasnija.„

Đorđevićeva podseća da je cena zaštite životne sredine prilikom ulaganja u neku investiciju od 30 do 50 odsto njene ukupne cene zbog čega se iz Kine u Srbiju uvoze prljave tehnologije. Razlog je što domaći zakoni ne zahtevaju striktne ekološke standarde od stranih investitora.

Ona napominje da je vlast je neodgovorna, kao i da za njene predstavnike ono što ne znaju zapravo i ne postoji: „Krajnje je vreme da se zapitamo kome smo poverili da nam vodi državu“, poručuje Đorđevićeva.

Vladimir Đurđević, sa Katedre za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu smatra da naši zakoni nisu dovoljni dobri da obezbede odgovorajući kvalitet vazduha: „Vazduh je čist u odnosu na domaće zakone, ne i u odnosu na standarde Svetske zdravstvene organizacije“, objašnjava Đurđević.

Kada bi se u osam postrojenja koja su glavni zagađivači smanjila emisija štetnih čestica, prema Nacionalnom planu za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih velikih postrojenja za sagorevanje (NERP) 2.500 ljudi bi bilo spašeno od prerane smrti koja dolazi kao posledica aerozagađenja, naglasio je Đurđević.

Ipak, on smatra da bi država izostanak tih mera koje je inače sama definisala više pravdala njihovom skupoćom, ali ne i značajem za smanjenje smrtnosti od prekomernog zagađenja vazduha.

Administrator fejsbuk stranice Eko straža koja često organizuje ekološke proteste i akcije Bojan Simišić, kaže da aktivisti stalno nailaze na probleme u komunikaciji sa nadležnim institucijama koje ih smatraju protivnicima vlasti: „Mi se zapravo smatramo megaforonom struke i zvanične statistike, ništa ne govorimo ‘iz glave'“.

Simišić preko društvenih mreža često kači snimke aerozagađenja u Srbiji. Neretko su to snimci paljenja raznog otpada, gume i plastike.