Akademija inženjerskih nauka očekuje „trajne negativne posledice“ Rio Tinta

Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS) ocenjuje da će projekat Jadar izazvati „trajne negativne posledice“ na životnu sredinu u Srbiji. AINS dodaje da je dolinа reke Jadar bogatа rezervama podzemnih voda, koje bi planirani rudnik litijuma potencijalno zagadio, a da je ekonomska isplativost projekta pritom upitna.

„Projekat Jadar nije projekat proizvodnje takozvanog zelenog litijuma. Perspektiva plasmana litijum-karbonata nije zagarantovana, već je pred velikim izazovima zbog novih alternativnih tehnoloških rešenja“, tvrde predstavnici AINS-a. 

Akademija smatra i da bi sprovođenje projekta rizično jer je reka Jadar uzrok čestih i destruktivnih bujičnih poplava, zbog čega je „nemoguće garantovati zaštitu od probijanja nasipa, razaranja deponija, zagađenja doline Jadra i transporta zagađivača do toka Save, nizvodno do Šapca i Beograda.

„(Time) bi se uspostavio stalan rizik po sigurnost vodosnabdevanja većeg dela Srbije“, dodaje se u saopštenju.

Prema procenama AINS-a, za formiranje neophodnih deponija u dolini Jadra je potrebno uklanjanje 149 hektara šume, sa 26.000 kubika drvne mase. 

„Takođe, eventualnim probojem brane na Štavici, došlo bi do izlivanja više miliona tona hipertoksičnog otpada i katastrofalnog zagađenja vode i zemljišta… (Zapremine predviđenih deponija) bila bi više miliona tona, sa hiljadama tona arsena, nikla, kadmijuma i olova„, piše u saopštenju.

Inženjeri napominju i da se Studija prostornog uticaja rudnika litijuma u Jadru uopšte nije bavila problematikom rizika od prirodnih radioaktivnih zračenja.

Podsećaju da su ranija istraživanja da na području Cer – Iverak, koje se graniči ali i poklapa sa rudnim poljem jadarita sadrži izotop urana 238.

„Ukoliko urana ima u jadaritu, u procesu tretmana koncentrovanom sumpornom kiselinom će se osloboditi i ugroziti zdravlje ljudi, faunu, floru, tlo i, što je posebno značajno, vodene sisteme i na taj način će se preneti na znatno šire okruženje“, dodaje se u studiji koju je usvojio AINS.

STRADAJU ŠUME I ZAŠTIĆENE VRSTE

Početne aktivnosti na formiranju rudnika, kako navodi AINS dovele bi do trajne degradacije zemljišta na površini od 533 hektara (ha), jer se predviđa uklanjanje šuma i šikara na 204 ha, poljoprivrednih površina na 317 ha, stambenih i ekonomskih objekata, dvorišta i okućnica na 8,3 ha i voćnjaka na 4,2 ha.

„Ovako masivna prenamena prostora i gubitak staništa ugroziće nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta, od kojih 145 vrsta ima status strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta“, dodaje se u saopštenju.

Prema njihovom mišljenju posebno zabrinjava što ta kompanija sprovodi Akcioni plan relokacije stanovništva u području planiranog rudnika i deponije koji „Rio Tinto sprovodi neometano“.

O projektu Jadar negativno se izjasnila i Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) koja je pisala ministarstvu rudarstva i energetike tražeći njegovo preispitivanje.

Rio Tinto je do sada negirao da će njegov projekat eksploatacije litijuma u Srbiji imati negativne posledice na životnu sredinu, najavio ulaganja velika ulaganja u ekologiju i obećao da će vodama u dolini Jadra upravljati po zakonu.