Dobra organizacija meštana sprečava zagađenje seoskih vodovoda

Upravljanje seoskim vodovodima u Srbiji postaje sve veći problem zbog suše, zagađenja i loše  organizacije. Tim vodovodima mogu da upravljaju mesne zajednice formiranjem vodnih zajednica u kojima meštani mogu da budu deoničari.

Složenost upravljanja seoskim vodovodima pokazalo je upravljanje vodovodom u užičkim selima Ponikve, Stapari i Volujac koji je 2013. godine odlukom Grada Užica poveren Mesnoj zajednici Stapari, odnosno njenom Režijskom odboru od pet članova. Vodom sa tog sistema snabdeva se oko 1.000 ljudi.

Problem kontrolisanja, upravljanja i održavanja vodovoda u ovim selima kulminirao je u junu ove godine.

Tada je o prisustvu bakterije ešerihije koli (Escherichia coli) u vodi koju koriste meštani ta tri sela javnost obavestio Sindikat Sloga iz Užica. Prisustvo te bakterije potvrdio je i Zavod za javno zdravlje u Užicu.

Kako za Novu ekonomiju kaže predsednik Mesne zajednice Stapari, Marko Radojičić, situacija je sada bolja, jer je na izvorištu u Ćosića vrelu ugrađen hlorizator vode. On napominje da kvalitet vode može da se pokvari jedino u slučaju nekih većih padavina da se zamuta taj izvor, ostali problemi su rešeni.

„Ostaje taj problem održavanja i funkcionisanja tog vodovoda. Po meni on nikako ne bi trebalo da bude prepušten na lokalnu samoupravu, na mesnu zajednicu, jer to je ogroman posao, nije to tako jednostavno“, smatra Radojičić.

Prema njegovim rečima hlorizator vode je finansiran od strane gradske uprave u Užicu i koštao je oko 400.000 dinara. Vodu je zadnji put uzrokovao gradski vodovod u Užicu i u njemu nije utvrđeno prisustvo bakterija.

Radojičić podseća da je problema u vezi sa vodovodom bilo i ranije, kao i da su meštani tada pokušali da „pokrenu tu priču“.

Problem u vezi sa upravljanjem i održavanjem vodovoda Ponikve-Stapari-Volujac nastao je odlaskom Vojske Srbije iz nekadašnje vazduhoplovne vojne baze na Ponikvama 2007. godine. Vojska je gradeći aerodrom sredinom osamdesetih godina prošlog veka izgradila i vodovod sa izvorištem na Ćosića vrelu u selu Bioska i njime upravljala sve do svog odlaska.

MEŠTANI KAO DEONIČARI VODNE ZAJEDNICE

„Jedna mesna zajednica može da upravlja nekim vodovodom, ako joj meštani daju taj vodovod na upravljanje. Obično se pri mesnoj zajednici napravi posebna grupa, vodna zajednica sela„, objašnjava za Novu ekonomiju nekadašnji sekretar za životnu sredinu u gradskoj upravi Beograda, hidrogeolog, Branislav Božović.

On napominje da je opasno ako se vodna zajednica kasnije pretvori u neku poluprivatizovanu kombinaciju, jer tada počnu „nezgode“ sa vodom i „muvanje“. Vodnu zajednicu inače treba da formira mesna zajednica sa meštanima.

„Mesna zajednica joj daje status pravnog lica, da bi mogla da funkcioniše. Ljudi bi mogli da se učlane i poštovao bi se interni pravilnik mesne zajednice. Meštani mogu da budu deoničari vodne zajednice, to je možda najbolja kombinacija„, kaže sagovornik Nove ekonomije, koji je i član stručnog odbora Nacionalne ekološke asocijacije (NEA).

Božović dodaje da je meštanima sela Babe kod Beograda pomagao u rešavanju problema u vezi sa vodom. U tom selu se kasnije razvio turizam pa je dolazilo do nesporazuma sa hotelijerima jer su neki stanovnici imali, a neki nisu imali vodu.

„U Staparima moraju da budu jako oprezni i da sve razrade, do detalja, jer imaju sistem i mrežu, pa neko tim mora da upravlja. Ta vodna zajednica bi kontrolisala i hemijsku i bakteriološku ispravnost vodovoda, analize bi se redovno vršile u nadležnim institucijama, Zavodu za javno zdravlje u Užicu“, naglašava Božović.

U slučaju da su potrebne detaljnije analize posle nekih havarija ili suša, obično se ispira sistem i onda se rade detaljnije velike analize, a nekada i dodatne ako se posumnja na neku bakteriju, ili nešto drugo, dodaje naš sagovornik. Božović je podsetio na problem vodosnabdevanja samog Užica sa jezera Vrutci u koji se i uliva voda sa Ćosića vrela.

„Blizu tog jezera godinama je zagađivano tlo, podizane su kuće, fabrike i pogoni bez kanalizacije. To je sve putovalo prema jezeru i stiglo do jezera, to je sve urbano zagađenje. Bez obzira na toksikaciju, kada se jezero greje i kada je pliće. Činjenica je i da je na jezeru radila pribranska mini-hidroelektrana (MHE)“, podseća Božović.

Problem na Vrutcima je rešen izgradnjom modrene fabrike vode u Užicu, o čemu je Nova ekonomija već više puta pisala. Božović objašnjava da meštani Stapara i drugih sela preko vodnih zajednica mogu da pokrenu i inicijativu za izgradnju kanalizacije.

Meštani Ponikava inače tvrde da su se osetili prevarenim, jer su se u vreme izgradnje aerodroma odrekli svog vodovoda, uz obećanje da će o novom sistemu brinuti vojska, koja ga je gradila, a kasnije napustila. Ipak, njihov problem građanima Zrenjanina možda neće izgledati nerešiv jer se tamo navršilo 18 godina od kada je voda iz gradskog vodovoda i zvanično proglašena zagađenom.

Čedomir Savković

*Mišljenja izražena u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno mišljenja Ambasade Kraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država ili njegovih partnera.