Džonson i Džonson i bivša Rio Tintova firma ćutali o kancerogenom puderu?

Rukovodioci kompanija Džonson & Džonson i Rio Tinto Minerals u Sjedinjenim Državama odbijali su da izdaju upozorenje o kancerogenosti pudera napravljenog na bazi talka koji sadrži azbest, piše Bloomberg. Zbog toga je oko 39.000 potrošača tužilo Džonson & Džonson i kompaniju Imerys koja je od Rio Tinta kupila firmu Rio Tinto Minerals, dobavljača spornog talka.

Jedan od dokaza koji se prilaže na sudu, kako se navodi, su mejlovi koji pokazuju da su rukovodioci ovih kompanija izbegavali da izdaju upozorenje koje je godinama traženo putem peticija, angažujući i plaćajući stručnjake koji su im u tome pomogli. Sporni proizvodi su inače povučeni sa prodajnih rafova u Kanadi i SAD tokom maja prošle godine.

Mejlovi kako se dodaje pokazuju kako su naučnici izmenili konačnu verziju svog izveštaja iz 2009. godine po nalogu te dve kompanije. Američka uprava za hranu i lekove saopštila je da se delimično oslanjala na taj izveštaj u svojoj odluci da odustane od upozorenja za sporne proizvode.

Kako se objašnjava, raznim peticijama traženo je da se upozorenje sadrži podatak o izazivanju kancera jajnika kod žena, ako se puder prekomerno nanosi na genitalije. Pravni zastupnici Johnson & Johnson saopštili su da je u vezi sa tim slučajem kompanija poslovala transparentno i po zakonu.

Kako se objašnjava, ovaj slučaj otkriva koliko je Američka agencija za lekove zavisna od podataka koje joj dostavljaju proizvođači. Mejlovi su, sa druge strane otkrili ko plaća lobiste i ko ima uticaj na sadržaj finalnih proizvoda koji dospevaju na police rafova u prodavnicama.

Neke od mejlova rukovodilaca kompanija Džonson i Dožonson i Rio Tinto Minerals advokati tužilaca uvrstili su kao dokaz na sudu. Oni tvrde da su mejlovi pokazali kako je proizvošač talka tajno uticao na Američku agenciju za lekove, u vezi sa izdavanjem zdravstvenog upozorenja.

Porota suda je u tom slučaju podržala tvrdnju Džonson i Džonson da puder nije izazvao bolest kogd žena.

Pre sedam godina, državni tužilac Misisipija optužio je tu kompaniju da je prekršila zakone o zaštiti potrošača odbijajući da izda upozorenje o puderu i zatražene su desetine miliona dolara za odštete i kazne.

Mejlovi iz 2008. godine su otkrili i da je Rio Tinto Minerals krenuo u akciju prikrivanja na osnovu inicijative jednog stručnjaka Samjuela Epštajna sa Univerziteta Ilinois, koji se zalagao da se upozorenje o kancerogenosti odštampa na proizvodima. U njima je između ostalog pronađen i predlog kompanija da se potroši 50.000 dolara za plaćanje stručnjaka koji će potivargumentima odgovoriti Epštajnu.

Tada je, kako se navodi, predloženo i da se konačni izveštaj o tom proizvodu podnese upreko lobističke grupe, a ne u ime kompanija. Navodi se i da je državni regulator želeo podršku proizvođača kao bi se pozitivan stav o puderu opravdao.

Inicijatori tih akcija poricali su da su se sastanci na kojima je sve to rpedloženo ikada dogodili. Regulator je tek u aprilu 2014. godine odbio Epštajnove zahteve, zbog nedostatka dokaza. Odluka je ostala na snazi čak i nakon prošlogodišnjeg povlačenja spornih proizvoda sa rafova u SAD i Kanadi.

U međuvremenu, Džonson i Džonson je izgubio desetak sudskih sporova od žena koje su tvrdile da im je njihov bebi puder izazvao kancer. Od 2017. godine kompanija je dobila nekoliko sporova u kojima je optuživana zbog talka koji se koristi za puder.

Ipak, kompanija se suočava sa čak 7,5 milijardi dolara potencijalnih gubitaka zbog tih tužbi, pocenjuju analitičari. Rio Tinto u Srbiji želi da se bavi eksploatacijom litijuma u dolini reke Jadar. Protiv njegovog projekta, uprkos tvrdnjama da će se sprovoditi prema zakonu, bune se brojni građani.