POENDELJAK Kina: Crna lista za inostrane ulagače u tehnološku industriju

Kina planira da napravi crnu listu na kojoj će se naći tehnološke kompanije koje potražuju strano finansiranje, kako bi se ograničila uloga stranih akcionara u u sledećoj generaciji tehnoloških kompanija u zemlji.

„Crna lista će ciljati nove kompanije u osetljivim sektorima koje koriste takozvane subjekte sa varijabilnim interesom za vođenje svojih poslova u Kini, prema četiri osobe upoznate s tim. Nisu očekivali da se promene odnose na postojeće kompanije.“, prenosi Financial Times.

VIE je pravna struktura koja godinama korišćena kako bi tehnološke grupe, kao što su Alibab i Tencent, mogle da zaobiđu ograničenja stranih ulaganja i prikupe novac  od međunarodnih investitora. 

Spisak, koji su formulisale kineske vlasti, uključujući državnog planera, ministarstvo trgovine, regulatora HoV i centralnu banku, usledila je nakon rekonstrukcije tehnološkog sektora tokom prošle godine koja je kulminirala prošlonedeljnom najavom grupe Didi Chuking da će brisanje sa Njujorške berze.

Nije poznato koliko če lista koju su formulisale kineske vlasti biti dugačka, ali prem rečima ljudi koju su upućeni u ovo pitanje da bi mogla uključivati sektore koji zahtevaju veliki broj podataka ili koji uključuju zabrinutost za nacionalnu bezbednost

SAD su preduzele slične mere da ograniče kineska ulaganja u nova preduzeća u Silicijumskoj dolini.

Kineske vlasti optužile su velike potrošačke internet grupe u zemlji da se fokusiraju na eliminisanje konkurencije umesto da pomognu zemlji da sustigne SAD u oblasti naprednih tehnologija.

Regulatori su preduzeli mere protiv monopola i bezbednosti podataka protiv glavnih kompanija, počevši od Ant grupe milijardera Džeka Ma, koja je bila prinuđena da otkaže ono što bi prošle godine bila najveća svetska inicijalna javna ponuda.

Izvori bliskim regulatorima kazali su cilj liste nije bio da se utiče na postojeće kompanije koje koriste VIE strukturu, već da buduće kompanije koje će biti ključne za ekonomiju zemlje ne budu pod uticajem stranih akcionara.

„VIE nisu u potpunosti mrtve, ali u suštini jesu [za buduće svrhe]“, rekao je jedan od ljudi.

Dodato je da u budućnosti strani investitori mogu da ulažu novac u tradicionalne industrije za razliku od tehnologije i da za to neće morati da koriste VIE strukturu da dovedu strani kapital.

Tehnološke korporacije su pre dve dencije počele da koriste VIE strukturu, ali do sada vlast se nije pozabavila ovim komplikovanim pravnim pitanjem.

Sistemom je omogućeno da veliki investitori kao što su japanska SoftBank i Sekuoia Capital China da usmere milijarde dolara iz stranih penzionih i državnih fondova, porodičnih kancelarija i univerzitetskih fondova u kineska najperspektivnija internet start-up preduzeća.

Ovo se postiže preuzimanjem udela u ofšor holding kompanijama osnovanim na Kajmanskim ostrvima, koje potom sklapaju niz ugovora sa kineskim kompanijama na kopnu i njihovim osnivačima kineskim nacionalnim, koji drže njihove akcije.

Kada uspeju, takve kompanije puštaju svoje ofšor kompanije u SAD ili Hong Kong. Od 241 kineske kompanije koje su navedene u Njujorku, 79 odsto koristi VIE za vođenje svog poslovanja u Kini, prema pregledu podataka Capital IK-a Fajnenšl tajmsa.

Lista bi mogla da bude objavljena već ovog meseca, ali bi to moglo zavisiti od sledećg koraka Sjedinjenih Država i na koji način će postupati sa kineskim kompanijama koje trguju u Njujorku u okviru novih pravila.

Kineski regulator za hartije od vrednosti demantovao da je Kina zabranjivala VIE u stranim IPO-ima, kako se navodi u izveštaju Blubmerg Njuza i da ne tera kompanije koje koriste tu strukturu da uklone sa američkih berzi.

Peking je ove godine zabranio da VIE ulaže u obrazovni sektor u zemlji, dok su inostrani investitori izbegavali korišćenje strukture za za najosetljivije industrije, kao što su odbrambene ili biotehnološke kompanije koje se bave genetskim podacima.

Advokati i investitori rekli su da negativna lista na kojoj postoje postojeće strukture mogu pomoći da se u potpunosti legitimišu VIE pravni ugovori koji regulišu stotine kineskih tehnoloških kompanija.