Naglo smanjenje stranih direktnih investicija u Jugoistočnoj Evropi u 2024. godini

Međunarodni investitori sve više okreću leđa Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, gde je u 2024. godini zabeleženo naglo smanjenje stranih direktnih investicija, navodi se u novom izveštaju bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije.

U izveštaju o stranim direktnim investicijama (SDI) koje su u tom regionu realizovane ili najavljene, navodi se da je broj najavljenih grinfild investicionih projekata u prva tri tromesečja ove godine pao 44 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Iznos obećan za direktne investicije zabeležio je nešto manji pad, ali je ipak pao neverovatnih 39 odsto.

Broj najavljenih investicionih projekata u članicama EU u tom regionu i zapadnobalkanskoj šestorki takođe je pao više od 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu, prenosi portal Imerdžing Jurop (Emerging Europe).

Autorka izveštaja bečkog Instituta Olga Pindjuk rekla je da kriza u nemačkoj industriji i geopolitičke neizvesnosti „sada u potpunosti utiču na region“ Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope.

Podaci pokazuju značajno usporavanje novih stranih grinfild investicija u većini zemalja regiona – rast je zabeležen jedino u Moldaviji.

Među članicama EU, Bugarska, Estonija i Poljska su zabeležile najveća smanjenja stranih direktnih investicija, a njihove obaveze su prepolovljene.

U Albaniji, koja i dalje doživljava procvat zbog turizma, broj grinfild investicionih projekata pao je čak 88 odsto.

Veći priliv stranog kapitala nego prošle godine zabeležilo je osam ekonomija, koje predvode Estonija, Litvanija i Kosovo.

Naročito je naglo pao broj obećanih investicionih projekata iz Nemačke – oko 44 odsto, sa 171 na 96, a 67 odsto u smislu obećanog kapitala, sa preko devet milijardi evra u prva tri tromesečja 2023. na svega oko tri milijarde evra u istom periodu 2024. godine.

Austrijske kompanije, tradicionalno važni investitori i poslovni partneri u regionu, takođe su značajno smanjile broj najavljenih projekata u Istočnoj Evropi, sa 34 na 15 u odnosu na isti period prošle godine.

One su se, međutim, obavezale da ulože 20 odsto više novca nego prošle godine – 965 miliona evra, u poređenju sa 804 miliona evra u 2023. godini. Međutim, to je i dalje oko 80 odsto manje nego 2022. godine.

Rumunija, Mađarska i Bugarska su zemlje koje bi trebalo da imaju najviše koristi od austrijskih investicija.

Pindjuk navodi da je vidljivo da se nemački investitori okreću od Istočne Evrope ka SAD, dok Austrija ostaje snažno posvećena tom delu Evrope i verovatno će tu nastaviti da ulaže više nego u SAD, uprkos raznim ekonomskim problemima.

Kina, uprkos padu, ostaje najveći investitor kad je reč o obećanim investicijama širom Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope, ispred Nemačke.

Dok su nemačke investicije, merene u smislu obećanog kapitala, pale 67 odsto, kineske su smanjene svega 30 odsto.

Ipak, udeo kineskih stranih direktnih investicija u regionu je svega oko jedan odsto, dok strane direktne investicije iz zemalja EU čine oko 70 odsto, navodi se u izveštaju.

Mađarska i Srbija su donedavno bile najveći primaoci kineskih direktnih investicija, Rumunija ove godine drži prvo mesto po broju projekata, dok Slovačka treba da primi najveći iznos obećanog kineskog kapitala.

Studija sugeriše da bi pad stranih direktnih investicija u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi mogao da postane mnogo dublji tokom godine. Razlog leži u tome što je najavljeni pad investicija bio još dramatičniji u trećem kvartalu, kada je globalna neizvesnost povećana uoči predsedničkih izbora u SAD. Sa padom od 70 odsto od jula do septembra, dostigle su najniži nivo u četiri godine.

Deluje da se zemlje Istočne Evrope suočavaju sa novom konkurencijom za direktna strana ulaganja, u vidu SAD.

Broj kineskih grinfild projekata u SAD pao je sa 47 na 41 odsto od januara do septembra 2024. u poređenju sa prethodnom godinom, dok je broj nemačkih projekata takođe opao – sa 162 na 138. Međutim, te brojke znatno premašuju broj najavljenih projekata u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, gde je najavljeno svega 28 projekata iz Kine i 96 iz Nemačke.

Preorijentacija nemačkih investitora ka SAD postaje još jasnija kada se pogledaju najavljene investicije.

Dok je kapital obećan za grinfild projekte u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi bio 40 odsto veći nego za projekte u SAD od januara do septembra 2022. godine, obećan iznos za SAD bio je u istom periodu gotovo tri puta veći od iznosa obećanog za Centralnu, Istočnu i Jugoistočnu Evropu.

Nezaposlenost 8,1 odsto: Kako se srpsko tržište rada kotira u odnosu na komšije iz EU?