Od 49 uzoraka soje u Vojvodini koje su analizirale nadležne laboratorije, utvrđeno je da je čak 45 genetski modifikovano. Protiv vlasnika, odnosno korisnika parcela, na kojima je utvrđeno prisustvo GM soje podnete su krivične prijave, a sudski postupci su u toku.
Iako je na osnovu Zakona o GMO zabranjen uzgoj i proizvodnja GM hrane, savetnica u Ministarstvu poljoprivrede nadležna za biološku sigurnost bilja Vanja Kojić u razgovoru za Sputnjik precizira da je Fitosanitarna inspekcija u 2014. godini kontrolisala oko 1.600 parcela na kojima se gaji soja.
„Najveći broj parcela se nalazi u Mačvanskom, Južno-bačkom i Sremskom okrugu. Pošto je u pitanju ilegalno gajenje GM soje, soja sa parcela na kojima je utvrđeno prisustvo GMO je uništena, odnosno skinuta sa polja u fazi vegetacije. Protiv svih vlasnika ili korisnika parcela podnete su krivične prijave nadležnim sudovima i to ja sada u sudskoj proceduri“, kaže Kojićeva.
Na pitanje da li nadležne inspekcije kontrolišu i useve kompanije „Monsanto“, imajući u vidu da ta kompanija godinama posluje na teritoriji Srbije, Kojićeva kaže:
„Kompanija ‘Monsanto’ ima svoju kancelariju, ali oni na teritoriji Srbije isključivo trguju sa konvencionalnim semenom kukuruza i soje. Pretpostavljam da su i njihove parcele u proceduri uzimanja uzorka i da nikada nismo dobili bilo kakve pozitivne izveštaje da je u pitanju GM soja“.
Inače, jedini pouzdan način detekcije prisustva GMO je laboratorijska analiza, a GMO hrana se ne može prepoznati po bilo kakvim spoljnim obeležjima.
„Po zakonu o GMO mi nemamo propise koji se odnose na obeležavanje proizvoda koji sadrže genetički modifikovane organizme, s obzirom da je po zakonu eksplicitno zabranjeno stavljanje u promet proizvoda koji sadrže GMO. Zbog toga nije u skladu sa zakonom da ambalaža sadrži informacije da li neki proizvod sadrži GMO ili ne“, ističe Kojićeva.
Ona precizira da kada je reč o hrani iz uvoza, kontrolu pre stavljanja u promet vrši Fitosanitarna inspekcija uprave za zaštitu bilja unutar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Vrši se provera svake pošiljke merkantilnog kukuruza, soje, uljane repice, šećerne repe, pirinča, kao i proizvoda koji su dobijeni od ovog bilja.
Govoreći o najavama da Srbija planira da dozvoli promet GMO, kako bi ispunila uslov za prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju, Kojićeva tvrdi da Ministarstvo poljoprivrede još uvek ne planira da izmeni Zakon o genetički modifikovanim organizmima.
„Iako u ovom trenutku Vlada i nadležno Ministarstvo nisu pokrenuli zvaničnu proceduru izmene zakona, činjenica je da taj zakon nije usklađen sa zakonodavstvom EU, kao ni sa pravilima Svetske trgovinske organizacije“, objašnjava Kojićeva.
„Srbija ima međunarodne obaveze da izmeni Zakon o GMO koji zabranjuje promet i uzgoj genetički modifikovane hrane za ljudsku i životinjsku upotrebu. Istovremeno, postoji i kolizija zakona na nacionalnom nivou, s obzirom da srpski Zakon o bezbednosti hrane dozvoljava promet GM kultura“, navodi Kojićeva.
Iako je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović najavio izmenu zakona o GMO, Kojićeva tvrdi da to još uvek nije na dnevnom redu.
„Činjenica je da u ovom trenutku nije pokrenuta procedura izmene zakona. Odluku o eventualnom menjanju donosi Vlada Srbije. Zvanične procedure nisu pokrenute, a pomoćnik ministra je verovatno hteo da kaže da ćemo u nekom trenutku ipak morati da izmenimo zakon o GMO“, zaključuje Kojićeva.
Da su ugroženije i slabije plaćene uopšte nije tačno. Pa gde god se okrenem je žena zaposleno lice. I te priče da su slabije plaćene nisu tačne. Možda kod nekih privatnika i na slabo plaćenim poslovima koji ne zahtevaju obrazovanje. Tačno je da su to najproduktivnije godine. One koje se uspnu u tim godinama i onima od 25-30, su najverovatnije lepo „odspavale“ kod svojih poslodavaca i menadžera….