Srbija ima izuzetno bogato kulturno nasleđe, ali i obavezu da u njega ulaže

Srbija se može pohvaliti sa izuzetnim bogatstvima u kulturnom nasleđu, ali takođe ima obavezu da u ovo nasleđe ulaže i da ga održava. Spomenik kulture se ne može revitalizovati na brzinu i za malo para, zbog čega je važno podržati institucije koji se bave nasleđem i stručnjake koji u njima rade, neke su od poruka sa panela „Podrška EU očuvanju kulturnog nasleđa – perspektive budućih javno-civilnih i privatnih partnerstava“, održanog u sklopu drugog dana EU nedelje mogućnosti.

Pomoćnica ministra za turizam i omladinu Dunja Đenić rekla je da se Srbija može pohvaliti izuzetnim bogatstvima u kulturnom nasleđu, bilo da se govori o materijalnom ili nematerijalnom kulturnom nasleđu.

„To je nešto sa čim možemo da se ponosimo, ali s velikom obavezom da u isto moramo ida ulažemo i da isto održavamo“, rekla je ona.

Ona je navela da je cilj projekata Evropske unije u ovoj oblasti da se, nakon određenih infrastrukturnih ulaganja u istočnom delu Srbije, osnaži sama lokalna zajednica, odnosno omogući lokalni razvoj – kroz bolje uslove za lokalne proizvođače, koji bi nudili ručne radinosti, hranu ili prezentaciju samog turisitčkog doživljaja obuče.

Đenić je navela da je posebno važna saradnja lokalnih zajednica sa donosiocima odluka na nivou države, ali i udruženjima, nevladinim i privatnim sektorom.

„Vrlo je važno da država pokaže inicijativu, kada država pokaže inicijativu u pravcu pomaganja, podsticanja, subvencionisanja određenih aktivnosti, privreda to sa zadovoljstvom prihvati. I država, i mi kao ministarstvo, treba da budemo kreatori određenih aktivnosti, kreatori određenih usmerenja za ulaganja. Kada mi pokažemo spremnost da želimo da razvijamo određenu oblast, određenu delatnost, pa i kada govorimo i o turističkim celinama atrakcijama i prostorima, mislim da privreda spremno dočekuje da nastavi svoja ulaganja“, rekla je ona.

Ona je kao primer navela Rajačke pimnice, gde je kroz izgradnju osnovne komunalne infrastrukture u tom području stvorena mogućnost za naredna i buduća ulaganja.

„Omogućili smo da se čitav prostor komunalno opskrbi, da imamo komunalnu, vodenu infrastrukturu, da imamo električnu energiju, da imamo dostupnost do svake pimnice, a nakon toga se privatna, fizička lica, vlasnici mogu razvijati i nadovezivati na postojeće investicije“, rekla je ona.

Generalna sekretarka Europa Nostra Srbija Vesna Marjanović ukazala je da je jako važno podržati institucije koji se bave nasleđem i stručnjake koju u njima rade.

„Broj spomenika kulture koji uživaju razne stepene zaštite ili nisu pod zakonskom zaštitom, a imaju neku svoju vrednost, je veoma veliki, a naše institucije nemaju ni dovoljno ljudi, ni vremena da se svakom tom spomeniku posvete na pravi način“, rekla je ona.

Ona navodi da situacija postaje još malo komplikovanja, kada nisu u pitanju spomenici, ili zaštićeni objekti koji su u javnoj svojini, nego u privatnoj.

„Onda rad stručnjaka na terenu koji treba da edukuju vlasnike –  da na primer ne stave klima uređaj na zaštićeni objekat, ili da ako obnove prozor on treba da bude obnovljen uz poštovanje pravila struke –  nije uvek jednostavan. To nije uvek pitanje nekog konflikta, nekad je  to i finansijsko pitanje“, rekla je ona.

„Mi u Evropa Nostra dosta razgovaramo kako da pomognemo vlasnicima istorijskih zgrada i objekata, možda ne bi bilo loše da uvedemo subvencije tim ljudima koji treba da čuvaju svoje objekte, a nemaju dovoljno novca da ih čuvaju na pravi način, jer to zahteva jednu vrstu finansijskog i ličnog ulaganja“, kaže Marjanović.

Ona je ukazala da je jako važno pomoći ljudima koji rade u zavodima da mogu da ojačaju svoje kapacitete i da mogu da budu prisutni na terenu, naročito kada se rade veliki projekti obnavljanja ili rekonstrukcije.

Arhitektica i konzervatorka Marina Pavlović, koja je bila deo konzervatorskog nadzora na projektu rekonstrukcije Sava centra, je navela da je dobrom rezultatu tog projekta doprinela pre svega posvećenost investitora, jer su svesno ušli sa idejom da Sava centru vrate njegov stari sjaj, te nije postojala nikakva druga neka motivacija iza cele priče.

„Druga stvar je to što je blagovremeno doneta odluka o utvrđivanju Sava centra za spomenik kulture“, rekla je ona.

Ona je ukazala  da se neretko dešava da se, i kada postoje mere zaštite koje treba da se prate i koje određuju na koji način će se raditi konzervacija, ne dobije tako dobar rezultat.

„Suština ove priče je bila saradnja, između nas kao konzervatorskog nadzora i službe zaštite i investitora koji je radio“, rekla je ona.

Pavlović je kao izazove kulturnog turizma navela masovni turizam, i ukazala na problem da kada lokalno stanovništvo nije u dovoljnoj meri niti upoznato, ni uključeno u tu turističku ponudu, onda se negativno odnosi prema njoj.

Pavlović je istakla da je, kada su u pitanju kompleksi kao što su (na primer) Golubačka i Beogradska tvrđava, neophodan pojedinačni pristup, jer svaki spomenik kulture ima svoje vrednosti i ima svoje vulnerabilnosti o kojima se mora voditi računa.

„Na sasvim drugačiji način ćete razmatrati turističku ponudu u okviru Beogradske tvrđave koja je otvorena i koja je u stalnoj komunikaciji sa gradom, ona je neodoljiva od Beograda, i kada razmatrate Golubačku tvrđavi koja treba da ima svoje radno vreme, da je zatvorena, da ima jednu tu zatvorenu priču“, rekla je ona.

Direktorka društva „Tvrđava – Golubački grad“ Iskra Maksimović ukazala je da revitalizacija Golubačke tvrđave nije bila ni laka, ni jednostavna, ni jeftina.

„Ne može se spomenik kulture revitalizovati na brzinu i sa malim sredstvima. Kulturno nasleđe i spomenik kulture, posebno ako imate spomenik kulture od izuzetnog značaja, kao što je Golubačka tvrđava, otvara mnoga pitanja, mnoge stvari se pojavljuju o kojima niste razmišljali ili nisu bile vidljive, naravno to onda vuče vuče dodatna sredstva“, rekla je ona.

Ona je navela da su osnovna sredstva za revitalizaciju Golubačke tvrđave došla iz evropskih fondova, te da je ogroman finansijski input bio neophodan.

„Sve ovo što je EU za kulturno nasleđe učinila to se vidi, ali postoji nešto što nije bilo ranije, a to je saradnja svih činilaca turizma u istočnoj Srbiji, prepoznavanje kulturnog nasleđa kao nečega. Kulturno nasleđe je podignuto na neki viši nivo“, rekla je ona.

„Kulturno nasleđe je dobilo na značaju, ljudi ga prepoznaju , mnogi shvataju da ga treba čuvati. Tu treba raditi sa ljudima da bi to to razumeli, ali da jeste uređen pomak, jeste. Stvorene su osnove za dalje ujedinjene regiona – mi smo bili potpuno razjedninjeni, svaka opština za sebe, sad to drugačije funkcioniše“, rekla je Maksimović.