Srbija se po indeksu percepcije korupcije (CPI) nalazi na 96. mestu mestu od 180 zemalja i ostvarila je 38 od idealnih 100 poena, piše u saopštenju organizacije Transparetnost Srbija.
To je istovremeno najlošiji rezultat u proteklih 10 godina, iako je borba protiv korupcije sve to vreme slovila kao jedan od državnih prioriteta, dodaje se u saopštenju.
Srbija je ranigirana dve pozicije lošije nego godinu dana ranije i već treću godinu za redom zauzima mesto u donjoj polovini svetske liste i ima čak pet poena manje od svetskog proseka (43).
Kako se 2021. trošio novac u zdravstvu?Po oceni Transparentnosti, nazadovanje Srbije u istraživanjima o korupciji je očekivano imajući u vidu da je u mnogim oblastima dugogodišnje “odsustvo političke volje” da se antikorupcijski zakoni primene, ove godine još vidljivije zamenjeno postojanjem “političke volje” da se zakoni ne primene.
To se naročito ogleda u nezakonitom upravljanju najvrednijim javnim preduzećima, što je eskaliralo u slučaju EPS-a i energetske krize.
„Istovremeno, na percepciju o korupciji snažno utiče činjenica da javno tužilaštvo ne daje jasne odgovore na javno iznete i dokumentovane sumnje na korupciju, kao i netransparentno ugovaranje najvećih infrastrukturnih radova bez konkurencije“, navodi se u saopštenju.
Pogubni efekti pandemije kovid-19 na transparentnost i korupcijske rizike, što je bio globalni trend, u Srbiji se i dalje snažno osećaju. Pored toga što se svi podaci o kovid nabavkama tretiraju kao tajni, pandemija se koristi kao izgovor i za podelu budžetskog novca, koja se dovodi u vezu sa izborima.
Nova ekonomija je pisala o tome da i dalje ne znamo koliko je novca potrošeno na nabavku medicinske opreme u pandemiji, ali da su troškovi RFZO u 2020. godini porasli za 38 odsto. Iz finansijskih izveštaja se može zaključiti da je RFZO na opremu i materijal u prvoj godini pandemije potrošio više od pola milijarde evra.
Takođe, Srbija je u toku 2020. godine na nabavku PCR testova za detekciju koronavirusa potrošila najmanje 3,4 milijarde dinara, odnosno oko 28,6 miliona evra, kako je pokazala naša analiza. Međutim, najveći deo ovih nabavki ostao je tajan.Indeks percepcije korupcije već dvadeset sedmu godinu za redom sačinjava vodeća antikorupcijska organizacija na globalnom nivou, Transparency International.
Zemlje se boduju na skali od 100 (veoma čiste) do 0 (veoma korumpirane).
Srbija 96. poziciju deli sa još pet zemalja, Argentinom, Brazilom, Indonezijom, Lesotom i Turskom.
Na vrhu liste se nalaze Finska, Novi Zeland i Danska sa 88 poena, a na dnu Južni Sudan sa 11 i Somalija i Sirija sa 13.
Među bivšim socijalističkim zemljama Evrope najbolje je plasirana Estonija sa skorom od 74, a od onih koje nisu članice EU to je Gruzija (55). Unutar bivše SFRJ, najbolja je plasirana Slovenija sa 57, koja, međutim, beleži pad. U našem neposrednom susedstvu, bolje rezultate na CPI imaju Hrvatska (47) Crna Gora (46), Rumunija (45), Mađarska (43), Bugarska (42) i Severna Makedonija (39), dok su nešto lošije od Srbije rangirani Albanija i Bosna i Hercegovina (35). Kosovo, za koje se rade posebna istraživanja, ove godine beleži skor 39.
Pri izradi CPI se uzima u obzir 13 relevantnih istraživanja koja mere percepciju o korumpiranosti javnog sektora. Ta istraživanja predstavljaju mišljenje ili utisak koji o korumpiranosti državnih funkcionera i javnih službenika imaju oni koji sa njima posluju ili koji o tome savetuju poslovne ljude, vlade i međunarodne institucije.