Građani misle da nemamo ni dovoljno lekara, ni sestara

Najveći broj građana, skoro 79 odsto njih, smatra da u zdravstvenim ustanovama u Srbiji treba zaposliti još lekara, a još više njih (preko 80 odsto) smatra da sistemu nedostaju medicinske sestare i tehničari, ukazuju rezultati koje je prethodnih nedelja sprovodila Nova ekonomija.

Na anketu je odgovorilo preko 200 čitalaca, od kojih je preko 60 odsto većih gradova, oko 28 odsto stanovnika manjih gradova, dok preostali broj ispitanika živi u selima ili varošicama.

Svega sedam odsto građana smatra da lekara ima dovoljno, dok približno isti broj smatra da ih ima dovoljno, ali da se oni nalaze isključivo u najvećim gradovima. 

Više od polovine ispitanika ocenjuje da nedostaju lekari svih profila, ali se preko četvrtine ipak žali da je najosetniji manjak specijalista. Da nema dovoljno lekara opšte prakse ili lekara u lokalnim ambulantama smatra po šest odsto građana koji su odgovorili na anketu.

S druge strane, zaposleni u zdravstvenom sistemu koji su popunili anketu smatraju da je najosetniji nedostatak anesteziologa i anestetičara. Problem je i, kako se navodi, što „školovani odlaze u inostranstvo, a mi dobijamo radnike koji su se prekfalifikovali i zaposli preko veze“.

„Nedostatak anesteziologa i anestetičara je najevidentniji, svi pričaju o anesteziolozima, a zaboravljaju anestetičare… Kad se završi ovo, lista čekanja za operacije je ogromna, a opet nema anestezije, nema ih, a i svi već imaju po mnogo, mnogo godišnjeg odmora i prekovremeni sati neiskorišćenih…Nema medicinskih sestara, one su uz pacijente 24 sati dnevno i obavljaju 70% svog usluga u 14 sati (SZO)… Sve više idu u inostranstvo, daju otkaze, ali svi pričaju o lekarima, a problem su sestre i tehničari još više… Direktori imaju prevelika ovlašćenja koja zloupotrebljavaju i ne zadovoljstvo je ogromno, a Ministarstvo zdravlja dobija od njih fingirane izveštaje da je sve u redu… Strašno“.

Ispovesti građana ukazuju da se često, zbog „brzine“ usluge u državnim zdravstvenim institucijama, odlučuju na odlazak kod privatnika. 

„Lično sam osetila nedostatak interniste, neuropsihijatra, ortopeda, reumatologa. To sve mora kod privatnika, naravno, ko ima novca“, požalila se jedna čitateljka. „Zakazivanje kod specijaliste urologa je misaona imenica. Ideš, pa ako imaju volju date prime“, ukazuje sugrađanin.

Nema termina. Privatni pregledi, gastroskopije, kolonoskopije, popektomija, mamografije, stomatoške intervencije, laboratorija… U Domovima zdravlja gužve, zakazivanja, višesatna čekanja. U DZ nedostaje ginekologa, orl, psihijatara… 

Oko 45 odsto građana smatra da je nedostatak zdravstvenih radnika bio najveći problem tokom globalne pandemije, dok još 38,7 odsto njih ocenjuje da bi odgovor države bio bolji da je bilo uposleno više medicinara. Najdirektnije su ugroženi bili hronični bolesnici.

Dodatnih 10,4 odsto građana misli da veći broj zaposlenih u zdravstvenim ustanovama ne bi uticao na rešavanje ovog problema.

Građani su se pretežno žalili na redove ispred kovid ambulanti.

„LEŽAO SAM U KOVID-BOLNICI U KRUŠEVCU 12 DANA. BOLNICA JE NOVA, ALI NEDOSTAJE KADAR. NA 16 NEPOKRETNIH PACIJENATA U POLUINTEZIVNOJ NEZI RADI JEDNA MEDICINSKA SESTRA. NEDOSTAJU LEKARI. NA 400 PACIJENATA RADI JEDAN ENDOKRINOLOG I JEDAN INFEKTOLOG. KOVID PACIJENTE LEČE OD GINEKOLOGA DO PSIHIJATRA. MOJU PIN 8 JEDINICU JE PRVI PUT POSLE 11 DANA MOG LEŽANJA OBIŠAO INFEKTOLOG! ETO ZBOG TOGA JE U TOJ BOLNICI NAJVEĆA SMRTNOST“.

„Čekanje ispred kovid-ambulante je trajalo tri sata“, navodi se u jednom odgovoru. „Testiranje, redovi (od) 30 metara, a (pregled) ne može da se zakaž. Uzorak uzima jedna sestra“, dodaje se u drugom.