Još nema rešenja za poljoprivredne penzionere

Predlog novog modela za rešavanje statusa poljoprivrednih penzionera još nije završen, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za Novu ekonomiju. Iako su u Ministarstvu poljoprivrede najavili da očekuju da novi predlog bude gotov do kraja prošle godine, i dalje nije poznato kakav će biti status penzionera koji su život proveli obrađujući zemlju.    

Umesto uživanja u plodovima svoga rada i pogleda na vinograd, poljoprivredni penzioneri u Srbiji pored toga što imaju male penzije, nedovoljne za dostojan život nisu spokojni jer imaju i nagomilane dugove za neplaćene doprinose PIO.

Više hektara koji se obrađuju, veći doprinosi za penziju. Prema trenutnim idejama, kako su za Novu ekonomiju odgovorili pre nekoliko meseci u Ministarstvu poljoprivrede, ovo je moguće rešenje višegodišnjeg problema sa obračunom poljoprivrednih penzija i nagomilanih dugova za doprinose koji se procenjuju na dve milijarde evra.

Foto: Nova ekonomija

Sve zbog dugogodišnjeg komplikovanog rešenja o obračunu penzija za vlasnike poljoprivrednog dobra.

Država u saradnji sa Svetskom bankom radi na rešavanju problema u postojećem sistemu osiguranja i traži novi model koji će važiti za poljoprivredne penzionere.

U njihovom fokusu je analiza postojećeg sistema, stanju dugova, a traži se i rešenje za njihovu naplatu ili otpis, odgovaraju u Ministarstvu na pitanje Nove ekonomije.

Istovremeno, eksperti će osmisliti novi model penzionog sistema za poljoprivrednike. 

Dosadašnji i još uvek važeći model za utvrđivanje osnovice doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje zasniva se na jednakom iznosu obaveza koje poljoprivrednici plaćaju godišnje, dužina perioda uplata nema bitan uticaj na iznos penzije. Jednak iznos plaćali su poljoprivrednici koji imaju jedan hektar obradive površine i oni koji imaju stotine hektara.

Zbog toga u praksi se do sada dešavalo da je veliki broj poljoprivrednika zaduživan iznosom koji nije mogao da plati imajući u vidu njegovu ekonomsku snagu, kažu u Ministarstvu.

“Veliki broj poljoprivrednika prestao je da plaća doprinose, što je posledica tog modela, a usled toga Fondu se iz budžeta prebacuje novac za isplatu poljoprivrednih penzija”, kažu u Ministarstvu.

Problem je u obračunu jer poljoprivredni penzioneri uplaćuju doprinose na minimalnu osnovicu, koja je veoma niska pa im je zbog toga i penzija koju primaju veoma niska. 

Novi model osnovica srazmerna površini imanja

Za sada je poznato da se “osnovna teza novog modela ogleda u tome da će osnovica za utvrđivanje doprinosa biti zasnovana na radu, odnosno na dohotku koji svaki poljoprivrednik ostvaruje srazmerno površini poljoprivrednog gazdinstva i intenzitetu korišćenja poljoprivrednih resursa”, odgovaraju u Ministarstvu. 

Takođe, dužina staža, odnosno broj godina u kojima se plaćaju doprinosi uticaće na iznos penzije. Na ovaj način će se stvoriti pravedniji model za plaćanje, prema kojem će svaki osiguranik  plaćati srazmerno svojoj ekonomskoj snazi. Na osnovu toga, poljoprivrednici će ostvarivati parvo na primanje različitog iznosa penzije, na koji će pored visine plaćanja imati uticaj i dužina staža. 

Pored toga, ovaj model, kako kažu u Ministarstvu za Novu ekonomija, trebalo bi da stvori održivo rešenje sa aspekta priliva u PIO Fond i odliva po osnovu isplata penzija u budućnosti. Za potrebe uspostavljanja ovog modela pored odgovarajuće zakonske i podzakonske regulative, potrebno je izraditi modele za pravilno tačno i pouzdano utvrđivanje osnovice.       

“Rešavanje ovog problema je složeno imajući u vidu da pretežni deo naših poljoprivrednika nije u obavezi da vodi knjigovodstvene evidencije u vezi sa poslovanjem svojih gazdinstava i ostvarenim rezultatima u vezi sa njihovim poslovanjem. Zbog toga postupak rešavanja zahteva nešto duži period”, kažu u Ministarstvu poljoprivrede. 

Minimalne penzije 

Prema podacima PIO fonda u avgustu ove godine ukupan broj poljoprivrednih penzionera iznosio je 154.719, dok je prosečna penzija iznosila svega 12.619 dinara. 

Uglješa Trkulja, zastupnik Udruženja poljoprivrednika Ruma i urednik portala subvencije.rs kaže da poljoprivredni penzioneri koji primaju penzije od 100 evra teško žive. Najteže je starim ljudima koji za života nisu stekli neku imovine da je daju u zakup ili ako niko ne brine o njima u starosti.

„Najveći problem neusaglašenosti osnove za obračun PIO doprinosa je taj što umesto da se posmatra ekonomska veličina poljoprivrednog gazdinstva, na primer u odnosu na promet koji ostvaruje, u važećem penzionom sistemu istim iznosom se zadužuje poljoprivrednik koji obrađuje jedan hektar i oni koji imaju 100 hektara“, kaže Trkulja.

On veruje da će stručnjaci tražiti način da se napravi razlika u odnosu na visinu uplata u PIO fond, onaj ko želi da ima minimalnu penziju uplaćivao bi manje i obratno. 

Nagomilani dugovi za doprinose, kako su preneli mediji, iznose oko dve milijarde evra. 

Država računa na te prihode, dok su realno nenaplativi i samim tim verovatno će biti otpisani, kaže on.

„Mislim da će mali broj poljoprivrednika odlučiti da uplati deo tih dugovanja kako bi dobili poljoprivredni staž. Računica je prosta. Novac koji bi uplatili za dugove  bolje je uložiti u kupovinu zemljišta. Izdavanjem zemljišta ili proizvodnjom na tom imanju zaradiće gotovo isto kao što bi dobijali penziju. I kad se kupi zemljište, uvek ostaje naslednicima i realna je imovina“, ocenjuje Trkulja.

Prema njegovom mišljenju, rešenje za poljoprivredne penzionere bi bilo da se obavezno izdvaja deo za zdravstvo, a da se uplate u PIO Fond ostave na dobrovoljnoj bazi. On smatra da je posmatrajući duži vremenski period bolje uplaćivati neke polise osiguranja ili kupiti zemljište. 

Foto: Nova ekonomija

Primeri u drugim zemljama

U istraživanju „Penzijsko osiguranje poljoprivrednika“ (iz 2010. godine) ekonomiste Boška Mijatovića, navode se različita primeri rešenja za penzije poljoprivrednika u Evropskoj uniji. U više zemalja poljoprivrednici su uključeni u opšte šeme penzijskog osiguranja zajedno sa ostalim kategorijama osiguranika, a pod jednakim uslovima, navodi se u toj studiji.

U Danskoj postoji socijalna penzija za sve građane koja se finansira iz budžeta, pa su i poljoprivrednici uključeni u nju, objavljeno je u tom istraživanju. 

„U više drugih zemalja posebno je regulisano penzijsko osiguranje poljoprivrednika. U Mađarskoj i Rumuniji samostalni poljoprivrednici nisu uključeni u obavezno penzijsko osiguranje, već se osiguravaju dobrovoljno. U Velikoj Britaniji su poljoprivrednici obuhvaćeni obaveznim osiguranjem, ali je omogućeno da istupe iz ovog osiguranja ukoliko im je prihod ispod određenog iznosa. Ovo mirovanje osiguranja se kasnije ne računa u penzijski staž“, piše u studiji Penzijsko osiguranje poljoprivrednika.

U Nemačkoj je penzijsko osiguranje, takođe, obavezno za vlasnika i članove njegove porodice. Doprinosi se određuju na osnovu vrednosti imanja, navodi se u tom istraživanju.