Zapad uveo sankcije odabranim ruskim bankama, na tapetu i „zlatni pasoši“

Zapadni lideri uveli su  dodatne finansijske sankcije Rusiji zbog napada na Ukrajinu, uključujući uklanjanje „odabranih ruskih banaka“ iz međunarodnog platnog sistema SWIFT. Očekuje se da će ove mere otežati njihovo međunarodno poslovanje i usporiti transakcije. Međutim, isključenje Rusije iz SWIFT-a bilo bi ozbiljan udar na kompanije koje izvoze robu u Rusiju i kupuju od nje, a pogotovu Nemačkoj.

SWIFT je  međubankarska mreža za prekogranična plaćanja. Ovaj sistem omogućava da uplate iz inostranstva stignu brzo i bezbedno.

Mere su bile deo šire  međunarodne podrške Ukrajini i pritiska na Moskvu zbog  vojnog napada Rusije na njenog zapadnog suseda. Ranije u subotu, u istorijskom preokretu politike, Nemačka objavila da će poslati Ukrajini 1.000 komada protivtenkovskog oružja i 500 protivvazdušnih projektila Stinger. Druge zemlje su takođe najavile povećanje vojne pomoći Kijevu.

Nisu sve zemlje bile spremne da podrže ovu opciju, iako je ona sve vreme bila na stolu, poruka je koja je prethodnih dana stizala i iz Evrope i iz SAD.

Razlog je to što izbacivanje Rusije iz SWIFT-a nanosi veliku štetu i Zapadu, čije kompanije, tj. banke, upravo preko ove mreže posluju sa bankama i kompanijama u Rusiji.

Najviše su oklevale Nemačka, Italija i Francuska.

Portparol nemačke vlade izjavio je da je reč o „tehnički teškom“ potezu koji bi imao ogroman uticaj na transakcije Nemačke i nemačkih preduzeća u Rusiji, kao i na plaćanje energenata.

Obavezujemo se da ćemo obezbediti da odabrane ruske banke budu uklonjene iz SVIFT sistema za razmenu poruka. Ovo će osigurati da ove banke budu isključene iz međunarodnog finansijskog sistema i naštetiti njihovoj sposobnosti da posluju na globalnom nivou“, rekli su čelnici EU.

U odvojenom saopštenju, nemačka vlada je rekla da će se ta mera odnositi na „ruske banke koje su već sankcionisane od strane međunarodne zajednice i, gde je potrebno, na dodatne ruske banke“.

Ukrajinska vlada je više puta zahtevala da Rusija bude isključena iz SVIFT-a, koji povezuje banke iz celog sveta i obrađuje milione plaćanja svakog dana.

Nakon što je Putin u četvrtak započeo  rat protiv Ukrajine, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba izjavio je da svako ko sumnja da bi Rusiji trebalo da bude zabranjen SVIFT „mora da shvati da će krv nevinih ukrajinskih muškaraca, žena i dece takođe biti na njihovim rukama“.

Ali neke zemlje, uključujući Nemačku, oklevale su  isključivanju Rusije iz međunarodne platne mreže,  zato što je koriste za plaćanje ruskog gasa, od kojeg su veoma zavisne.

Čak i dok su najavljivali svoj potez, saveznici su i dalje radili na pronalaženju načina da ograniče  uticaj sankcija na cene energije. Ako bi uklanjanje ruskih banaka iz usluge finansijskog plaćanja sprečilo zemlju da prodaje naftu i prirodni gas, cene bi mogle da skoče jer će evropski kupci tražiti alternativne načine da nabave gas.

Sjedinjene Države i Evropa su koordinirale sa SWIFT-om da vide da li postoje načini da se identifikuju energetske transakcije u sistemu i da li bi izuzeće određenih banaka ograničilo poremećaje u trgovini, rekao je visoki zvaničnik američke administracije na brifingu za novinare.

„Ići ćemo instituciju po instituciju u smislu onih koji su uklonjeni sa mreže“, rekao je zvaničnik. „I mi ćemo ih birati veoma pažljivo kako bismo maksimizirali uticaj na Rusiju i minimizirali prelivanje na Evropu i EU i globalnu ekonomiju.

U svom saopštenju, zapadni lideri su se takođe složili sa „restriktivnim merama koje će sprečiti rusku centralnu banku da rasporedi svoje međunarodne rezerve tako da prođu ispod radara sankcija“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Visoki američki zvaničnik rekao je da Bajdenova administracija i njeni zapadni saveznici „razoružavaju Tvrđavu Rusiju“ sankcionisanjem ruske Centralne banke. „Mislim da ćete odmah videti kako zastrašujući efekat pada na ruski bankarski sektor čak i iznad onoga što se već dogodilo“, rekao je zvaničnik.

Pored toga, rekli su da će se obračunati sa prodajom takozvanih „zlatnih pasoša“ bogatim ljudima povezanim sa ruskom vladom, pokrenuti transatlantsku radnu grupu za sprovođenje finansijskih sankcija i pojačati koordinaciju protiv dezinformacija.