Ko finansira Putinov rat

Evropske zemlje oklevaju da prestanu da kupuju naftu i gas od Rusije iz straha od ekonomskih posledica kod kuće, piše Politico.eu. Evropa zavisi od ruskog gasa, ali i ruske javne finansije počivaju na izvozu energenata.

Ko plaća lovce i tenkove ruskog predsednika Vladimira Putina? Iste one zemlje EU koje kažu da žele da on zaustavi napad na Ukrajinu, zemlju koja je navodno njihov saveznik, ocenjuje ovaj ugledni medij.

Ruski gas je činio 42 odsto evropskog uvoza gasa samo putem gasovoda. Isključivanje tog gasa bi stvorilo bolne ekonomske posledice za evropske zemlje koje se već bore sa visokom inflacijom.

Sa vrednošću od 60,1 milijardu evra u 2020. godini, energija čini oko dve trećine evropskog uvoza iz Rusije. Najveći zavisnik od ruskog gasa je Nemačka, sa učešćemo od gotovo 50 odsto u kupovini gasa od ruskog Gasproma. Na drugom mestu je Italija sa učešćem od 20 odsto, nešto manje ima Turska. Srbija je pri dnu liste kupaca Gaspromovog gasa, sa učešćem od 1,4 odsto.

Dok se oslanjanje na ruski gas često ističe, vrednost uvoza naftnih derivata je manja.

Trgovina (i domaća i međunarodna) energentima je takođe veoma značajna za rusku ekonomiju i državne finansije, čineći skoro jednu petinu nacionalnog budžeta, navode preliminarni podaci za 2021.

Trgovina sa Evropom je veliki deo toga. Izvoz minerala u Evropu (uključujući ugljovodonike) čini skoro polovinu ukupnog izvoza. Koliki deo te cifre ide direktno u državnu kasu, teško je izračunati, ali je jasno da predstavlja značajan doprinos.

„Trenutno stanje na globalnom tržištu nafte i trenutna veoma, veoma visoka cena koju vidimo definitivno donose mnogo koristi Rusiji“, rekao je Mario Bikarski, ruski analitičar u The Economist Intelligence Unit. „Ovo je sve od velike koristi za ruske devizne rezerve, jer Rusija ima fiskalna pravila prema kojima svi prihodi iznad 43 dolara po barelu nafte idu u nacionalni državni fond.