Zamrzavanje rezervi ruske centralne banke: Bomba u međunarodnim finansijama

Zamrzavanje deviznih rezervi ruske centralne banke u inostranstvu potencijalno je najmoćnije oružje u finansijskom arsenalu Zapada i cilja direktno u srce ruskog finansijskog sistema. To je, međutim, potez sa nekoliko presedana i nosi određene rizike, analizira Wall Street Journal.

SAD, Evropa i Kanada obećale su u subotu da će sprečiti rusku centralnu banku da rasporedi svoje međunarodne devizne rezerve u vrednosti od 630 milijardi dolara „na načine koji podrivaju uticaj sankcija“, navodi se u zajedničkom saopštenju. Ovaj potez direktno je usmeren na ratni sanduk koji je predsednik Vladimir Putin izgradio poslednjih godina da bi pomogao da se ruska ekonomija izoluje od spoljnih pritisaka.

Taj potez bi mogao biti udar za ruski finansijski sistem, ograničavajući sposobnost vlade da brani rublju na valutnim tržištima, da kupuje u inostranstvu i da podupire banke koje su pogođene međunarodnim sankcijama, rekli su ekonomisti i zvaničnici ruske centralne banke.

Rusija je godinama gradila svoje rezerve, pretvarajući prihode koje njene naftne i gasne kompanije ostvaruju prodajom u inostranstvu u hartije od vrednosti, bankovne depozite i zlato. 

Prema nedavnom izveštaju ruske centralne banke, ovi potezi će uticati na blizu 40 odsto ruskih rezervi koje su držane u Severnoj Americi i Evropi.

Plan sadrži praznine i moguće rupe, posebno odsustvo učešća Kine u primeni sankcija, ključnog ruskog trgovinskog partnera koji drži oko 14 odsto deviznih rezervi. 

Eksperti su upozorili takođe da se sankcijama krši i tradicija poštovanja suvereniteta centralnih banaka.

„Simbolično rečeno, to je nuklearna bomba u svetu globalnih finansija“, rekao je Soni Kapur, profesor finansija i izvršni direktor Nordijskog instituta za finansije, tehnologiju i održivost, istraživačkog centra sa sedištem u Oslu.

„Postojaće ogromna premija za rizik za bilo koju vrstu finansijske transakcije. To će biti makro značajno i veoma bolno“, rekao je Kapur.

Prema ljudima koji su upoznati sa tim, Rusija je možda već povukla značajnu količinu svojih evropskih rezervi u poslednjih nekoliko meseci.

Prema podacima ruske centralne banke, prošlog juna su Nemačka i Francuska zajedno držale otprilike 22 odsto međunarodnih rezervi Rusije. Francuski zvaničnik veruje da su se ti brojevi od tada značajno promenili.

Kratkoročno, ovaj potez je značajan udarac održivosti ruskog finansijskog sistema. Dugoročno, to „otvara čitavu Pandorinu kutiju“ koja bi mogla da ubrza razvoj globalne finansijske arhitekture koja je na korak od mogućnosti Zapada da je poremeti, rekao je gospodin Kapur.

„Uobičajeno, bez rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, teško je opravdati ovakve stvari međunarodnim pravom i principom suverenog imuniteta“, rekao je Kapur.

Zamrzavanje sredstava centralne banke moglo bi stvoriti presedan i mogućnost za ciljanje državnih fondova iz drugih razloga.

Na primer, neko bi mogao da tuži norveški Naftni fond od 1,3 triliona dolara, kojim upravlja centralna banka i koji ulaže prihode od prodaje nafte, zbog uticaja jedne države na klimatske promene, rekao je Kapur. Otprilike polovina imovine fonda je pod jurisdikcijom SAD.

Takođe, neke vlade bi mogle reagovati premeštanjem svojih rezervi sa Zapada, što bi izazvalo razlivanje globalnog finansijskog sistema.