Centralna banka Rusije pokušava da zaustavi pad vrednosti rublje

Centralna banka Rusije (BCR) je saopštila da od danas do kraja ove godine neće kupovati devize na deviznom tržištu da bi zaustavila pad vrednosti rublje koja je na najnižem nivou u odnosu na dolar i evro još od sredine marta 2022.

Pre početka ruskog rata protiv Ukrajine 2022. dolar se u proseku prodavao za 75-80 rubalja.

U prvom kvartalu 2022. godine, u prvim nedeljama ruske ofanzive u Ukrajini, rublja je oslabila i već 11. marta 2022. kurs je bio 120 rubalja za jedan dolar ili evro.

Potom je Zapad uveo niz sankcija u pokušaju da uzdrma rusku privredu, ali se rublja držala iako nestabilna već tri godine.

Juče oko podneva premašen je simbolični prag od 110 rubalja za jedan dolar, navodi agencija Ria Novosti, pozivajući se na tržišne podatke.

BCR je u saopštenju objavila da je „odlučila da više ne kupuje valute na domaćem deviznom tržištu do kraja 2024. godine“.

„Odluka je doneta kako bi se smanjila kolebljivost finansijskog tržišta“, opravdala je banka svoju odluku, dok slabljenje rublje koje traje danima, veoma zabrinjava rukovodstvo, inflacija je visoka – 8,5 odsto, a vlasti očekuju usporavanje privrede 2025. godine.

BCR je precizirala da će eventualno „obnavljanje poslovanja na domaćem deviznom tržištu“ zavisiti od reakcije drugih finansijskih tržišta, i odmah je najavila da će kurs za četvrtak odrediti na 108,01 rublju za jedan dolar i 113,09 za jedan evro.

Poslednjih dana je neizvestan geopolitički kontekst u vezi s Ukrajinom – povratak u januaru nepredvidivog Donalda Trampa u Belu kuću, čini se, uticao je na poverenje investitora u rublju, na isti način kao i najnovije američke sankcije Moskvi.

Vašington je prošle nedelje najavio niz sankcija protiv pedesetak ruskih banaka, uključujući Gasprombanku, finansijsku granu državnog gasnog giganta Gasproma, koja se posebno koristi za naplaćivanje energije stranim kupcima.

Ova ograničenja su takođe usmerena na druge male ili srednje ustanove za koje se sumnja da Rusija koristi za kanalisanje svojih plaćanja za opremu i tehnologiju koju nabavlja iz inostranstva.

Slabija valuta znači da je ruski izvoz jeftiniji na svetskim tržištima, ali i da Rusi moraju da troše više na uvoz robe iz inostranstva, što izaziva strah od podsticanja uporne inflatorne spirale.

Broj ruskih firmi u Srbiji od početka rata skočio za 1.000 odsto