Broj ruskih firmi u Srbiji od početka rata skočio za 1.000 odsto

Ukupan broj preduzetnika i privrednih društava koje su u Srbiji osnovali ruski državljani udesetostručio se za dve i po godine rata u Ukrajini, sa 1.017 firmi na 11.081, prenosi Bloomberg Adria. Najviše Rusa u Srbiji posluje u IT-iju i ugostiteljstvu

Poslednjeg dana 2021. godine, u Registru privrednih subjekata je bilo samo 296 preduzetnika i 721 privredno društvo čiji su osnivači fizička i pravna lica iz Rusije.

„Od 24. februara 2022. godine, kada je počeo rat u Ukrajini, do 5. juna ove godine, osnovano je 9.317 preduzetničkih firmi i 1.764 privredna društva iza kojih stoje državljani Rusije“, navode u Agenciji za privredne registre (APR) za domaći Bloomberg.

Ovaj rast vođen je skokom preduzetnika, od čak za 3.148 odsto od 2022. do ove godine.

Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi da je u Srbiju u međuvremenu stiglo 370.000 Rusa, a najviše ih boravi u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Nišu. 

Gledajući u kojim delatnostima ih najviše ima, najveći broj Rusa se bavi poslovima iz oblasti IT-ja i računarskog programiranja, ali sve više njih ulazi u ugostiteljstvo i uslužne delatnosti, otvaraju restorane, kafiće, frizerske i modne salone.

„Najveći priliv Rusa u Srbiju bio je u periodu od kraja 2022. i u toku 2023. godine, dok je sve posle toga manjeg intenziteta. Zato je u tom periodu, a posebno prošle godine i otvoreno najviše kompanija i preduzetničkih firmi iza kojih stoje ruski državljani“, kaže pomoćnik direktora sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić.

Njihov uticaj na naše tržište i privredu nije zanemarljiv.

„U Srbiju je došao veliki broj ljudi sa jačom kupovnom moći u odnosu na prosečne građane naše zemlje. Oni su registrovali dosta preduzetničkih firmi, pre svega iz IT sektora, koje rade za inostrane kompanije. One dobijaju novac putem doznaka pa se rast doznaka poslednjih godina dobrim delom pripisuje i tim ljudima“, objašnjava Stanić.

Stanić ističe da je u Srbiju došla srednja i viša klasa, pretežno mladih državljana Rusije.

Kako on navodi, u Srbiji smo „imali manji pad realne potrošnje u 2023. godini zahvaljujući i Rusima koji su došli. Dok je našim građanima standard opao, oni su svojom većom kupovnom moći podizali potrošnju.“

Najvažnije pitanje: Da li će Rusi ostati?

Stanić inače navodi i da je izvoz IKT sektora značajno porastao upravo zahvaljujući Rusima – sa 1,86 milijarde evra u 2021. godini do kraja 2023. dostigao 3,44 milijardi evra – dok samo u prva tri meseca ove godine iznosi 917 miliona evra.

„Dugoročniji uticaj na privredu ne znamo jer nam nije poznato da li će i koliko oni ostati ovde. Nisam siguran da li hoće da ostanu i da budu integrisani u naše tržište rada. Drugačija je situacija, na primer, u Slovačkoj i Češkoj gde je došlo oko pola miliona izbeglica iz Ukrajine. Tako su se, recimo, žene potpuno integrisale u novu sredinu i rade različite poslove – u trafikama, čiste kuće, rade po restoranima i drugo“, zaključuje Stanić.

Broj zaposlenih u gejming industriji povećan za skoro 100 odsto, razlog dolazak Rusa i Ukrajinaca