Srbija najviše izdvaja na odbranu u regionu

U Srbiji se poslednjih pet godina može uočiti rast izdataka za odbranu i Srbija u odbranu ulaže najviše u regionu. Međutim, Srbija takođe beleži najveću razliku između planiranih budžeta za odbranu i zaista potrošenih sredstava. Samo tokom 2021. godine je budžet za odbranu uvećan 50 odsto. 

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) predstavio je Balkanski monitor odbrane – izveštaj o tome koliko države regiona izdvajaju novca za odbranu, sa kojim međunarodnim partnerima najčešće učestvuju na vojnim vežbama, od koga dobijaju najviše donacija.

Izveštaj obuhvata podatke za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju.

Istraživačica BCBP-a Marija Ignjatijević kaže da većina zemlja regiona u poslednjih pet godina beleži blagi rast izdataka za odbranu, a da je rast najpristuniji u Hrvatskoj i Srbiji, što se vidi i kako kroz udeo u BDP-u,  tako i nominalno u apsolutnim vrednostima. 

„Srbija najviše izdvaja za odbranu u regionu. Negde u 2020. godini je dostigla prag trošenja od 2 odsto ukupnog budžeta, a odmah iza Srbije je Hrvatska. Od 2016. godine ove zemlje uvećavaju svoje odbrrambene budžete“, kaže Ignjatijević. 

Ona je navela i da se o izdvajanjima za odbranu često izveštava van konteksta, da su podaci o tome podložni zloupotrebama i senzacionalističkom izveštavanju u celom regionu.

Sistemi odbrane na Balkanu su veoma netranparentni i to važi i za njihove dokumente, budžete, gde prikazuju izdatke, zbog čega su i podložni spinovima od strane političkih elita.

Činjenica je da se za naoružavanje izdvajaju veća sredstva nego ranije, ali Ignjatović objašnjava da se ne radi o dodatnom naoružavanju već o obnovi i modernizaciji postojećeg.

„Kada pogledamo Hrvatsku i kupovinu rafala, Hrvatska da nije obnovila borbene avione, u roku od tri do četiri godine njihovoj postojećoj eskadrili bi prošao životni vek“ , kaže Ignjatijević. 

Podaci za Srbiju pokazali su velike razlike između planiranih budžeta i završnih računa, odnosno zaista potrošenih sredstava na odbranu.

Ignjatijević je navela da je na primer u 2021. godini budžet za odbranu uvećan za skoro 50 odsto, a da je u 2018. i 2020. tokom godine prebacivanjem sredstva iz budžetskih rezervi budžet za odbranu u Srbiji uvećan 20 do 30 odsto. 

„Iz takvih skokova tokom godine se vidi da se nabavke ne ugovaraju prema planovima već da se vrše ad hoc i u skladu sa spoljnopolitičkim inetersima, što je vrlo problematična praksa, ne samo zbog budžetiranja i planiranja već i zbog operativnih sposobnosti Vojske Srbije“. 

U regionu najmanje u odbranu ulaže Bosna i Hercegovina. Međutim, u obizir treba uzeti da u poslednje dve godine zbog unutrašnje političke blokade u toj državi uopšte nije usvojen budžet na federalnom nivou u koji spada i budžet za odbranu. 

„U Bosni i Hercegovni sve je povezano sa njenom ustavno-pravnom strukturom i sama činjenica da je budžet za odbranu najmanji regionu vezan je za nastojanje da se smanji uticaj centralnih institucija na najmanji nivo i da prevlasti imaju entitetske strukture“, rekao je dekan Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu Sead Turčalo na predstavljanju izveštaja.

On navodi da od 2009. godine državni nivo ima zamrznut budžet koji iznosi ukuono 950 miliona maraka, a negde oko 91 odsto odlazi samo na održavanje sistema, bez ikakvih mogućnosti da se ulaže u odbranu. „BiH jedino dobija ono što dolazi u vidu donacija iz partnerskih država“. 

Iako je u regionu najmanje transparentna kada se radi o izdvajnjima za odbranu, i u Albaniji se u poslednjih pet godina može uočiti blagi trend rasta. Severna Makedonija i Crna Gora su odmah nakon prdruživanja NATO-u povećale kupovinu naoružanja i opreme. 

Prema dostupnim podacima, kada se radi o sektoru odbrane, najviše donacija u region dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država. Uprkos značajnim donacijama iz Rusije, Ministarstvo odbrane Srbije odbija da dostavi podatke o njihovoj vrednosti zbog njihove „tajnosti i poverljivosti“.  Značajan donator u oblasti odbrane u regionu postala je i Turska. 

Podaci u izveštaju su prikupljani od decembra 2021. do februara 2022. uvidom u javno dostupna dokumenta Vlade, zahtevima za informacije od javnog značaja u šest zemalja, kao i intervjuisanjem stručnjaka u oblasti odbrane.