Nafta skače zbog sankcija Rusiji: Hoće li inflacija „iznenaditi“ Srbiju

Cene nafte na svetskim berzama su krenule da skaču posle objavljivanja poslednih sankcija Sjedinjenih Država ka naftnim kompanijama iz Rusije. Danas su krenule i da rastu cene transporta crnog zlata, a analitičari očekuju da cene ostanu na višim nivoima barem u kratkom roku. I pre tri godine nas je „iznenadio“ skok cena nafte, kako je to okarakterisala Narodna banka Srbije (NBS) tada, a 2022. godine smo imali i jednu od najviših inflacija u Evropi. Ove godine smo ponovo „iznenađeni“ sankcijama koje nas primoravaju da nađemo rešenje za istupanje Rusije iz Naftne industije Srbije u narednih malo više od mesec dana. Za iznenađenje je ove godine, uostalom kao i 2022. godine, krivac rat u Ukrajini koji je uzrok političkih tenzija na relaciji Rusija i Zapad.

Svetski trgovci su odmah reagovali pa je cena sirove nafte tipa brent skočila na preko 80 dolara za barel. NBS je prema dokumentu sa kraja prošle godine u svojoj projekciji za inflaciju računala na kretanje cena nafte tipa brent u ovoj godini na 78 dolara za barel u avgustu i 73 dolara u novembru. U 2025. godini iz NBS očekuju prosečnu inflaciju od 3,7 odsto.

„U određenoj meri će se to preliti i na nas, zavisi kako će da teče taj ekonomski rat između SAD i Rusije. Sama promena berzanske, svetske cene sirove nafte ne znači uvek da će taj trend i da ostane. Ali ako se svetska cena nafte menja, to važi i za Srbiju. Tramp će verovatno nastaviti taj trend koji je Bajden uveo, da ograniči maksimalno proizvodnju sirove nafte Rusiji“, kaže Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Srbija inače najviše nabavlja naftu iz Iraka i Kazahstana i po ceni koja je tržišna. Saša Đogović, ekonomista, veruje da će samo u prvo vreme doći do pomeranja cena, koje bi trebalo da se stabilizuju, pa ne bi trebalo da „dođe do nekih većih inflatornih poremećaja na našem tržištu“.

Rajfajzen banka je u svom mesečnom izveštaju navela da što se tiče privatne potrošnje, očekuju ipak usporavanje u 2025. jer će usporiti rast zarada, a kao posledica usporavanja rasta inflacije na 3,5 odsto na kraju 2025. godine.

„I dalje postoje eksterni rizici u pogledu ostvarenja projekcija inflacije i BDP-a, a odnose se na faktore u međunarodnom okruženju – geopolitika, protekcionističke mere koje uvode EU ka Kini i obratno, najava rasta carina SAD na uvoz određenih proizvoda iz Kine i EU, perspektive rasta globalne ekonomije, kretanja cena energenata i primarnih proizvoda na globalnim tržištima. Kada su u pitanju domaći rizici ostvarenja projekcije inflacije i BDP-a, izdvajamo uticaj vremenskih prilika na ponudu i cene voća i povrća i jesenje kulture, brzinu rasta domaće tražnje i samim tim i rast investicija“, kažu bankari.

Vladimir Vasić, finansijski konsultant, slaže se sa prognozom Svetske banke koja očekuje negde oko tri do 3,5 odsto da bude rast cena u ovoj godini.

„Kretanje cena nafte na svetskim tržištima ne bi trebala da utiče mnogo na nas jer država ima i rezerve za dva do tri meseca i koristimo njih dok ne vidimo kako će se cena kretati. Što se tiče NIS-a ja se iskreno nadam da je država razmišljala već unapred o mogućim scenarijima, a ponovo mogu da se iskoriste rezerve. Verovatno da NIS neće biti nacionalizovan jer to nije ekonomski, ni logički, ni politički, ni strateški već će verovatno doći do prodaje. U smislu inflacije jedino se nadam da neće biti energetskog šoka“, rekao je Vasić u izjavi za Novu Ekonomiju.