Samo ruske i kineske vakcine protiv korone platili smo 106 miliona evra

Srbija je ruske i kineske vakcine protiv koronavirusa u toku 2021. godine platila preko 106 miliona evra. Ukupni uvoz vakcina za humanu medicinu porastao je za skoro 160 miliona evra, što je najverovatnije i ukupno izdvajanje za nabavku svih vakcina protiv COVID-19 u toku prošle godine.

Ukupni uvoz vakcina je prošle godine bio 180,6 miliona evra, pokazuju podaci koje je Nova ekonomija dobila od Republičkog zavoda za statistiku, što je međugodišnji skok od oko 850 odsto.

Uvoz vakcina u Srbiju za 2021. godinu iz zemalja iz kojih su se uvozile vakcine protiv SARS-CoV-2

Godišnji uvoz vakcina za ljudsku upotrebu je u proteklih pet godina prosečno iznosio oko deset miliona evra, a 2020. godine on je bio skoro duplo veći, 19 miliona evra.

Vrednost ove razmene je 2020. godine najverovatnije porasla upravo zbog početka uvoza vakcina protiv koronavirusa tog decembra.

Na primer, duplirana je vrednost uvoza vakcina iz Belgije gde se proizvodi Fajzer-Biotek (Pfizer) vakcina.

Međutim, značajno veći skok uvoza beleži se 2021. godine kada je počela kampanja masovne vakcinacije.

Najviše vakcina uvezeno je iz Kine, Belgije i Rusije, odnosno upravo iz država čije smo vakcine protiv koronavirusa kupovali.

Za uvoz iz Kine i Rusije je moguće tvrditi da se u potpunosti odnosi na vakcine protiv koronavirusa, jer u Srbiji nije registrovana, niti je dobila dozvolu za uvoz, nijedna drugo sredstvo za imunizaciju iz dve države, pokazuju javno dostupni podaci Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS). Dakle, iz Kine i Rusije mogle su da se uvoze jedino vakcine protiv SARS-CoV-2.

Iz Kine je uvezeno ukupno 58 tona vakcina, vrednosti 82,1 milion evra, a iz Ruske Federacije osam tona vrednosti 24 miliona evra.

Iz Belgije se osim Fajzer-Biotek vakcine uvoze i druga cepiva protiv različtih bolesti koja se nalaze u Registru ALIMS-a, pa je sigurno da se ukupna vrednost uvoza ne odnosi samo na vakcine protiv koronavirusa.

Ipak, iz Belgije se u Srbiju godišnje prosečno uvezu vakcine vrednosti oko dva miliona evra (računato od 2016. do 2019. godine). U toku 2021. godine uvoz iz Belgije je bio trideset puta veći i iznosio je 60,7 miliona evra.

Nova ekonomija je poslala zahtev za pristup informacijama od javnog značaja Upravi carine o tome koliko je i kojih vakcina protiv koronavirusa uvezeno u Srbiju, ali nam na zahtev nije odgovoreno.

Kako su se uvozile vakcine

Ni ruska vakcina koju proizvodi Institut “Gamaleya”, kao ni ona čiji je proizvođač kineski institut „Beijng Institute of Biological Products“ (Sinofarm vakcina) isprva nisu bile registrovane u Srbiji.

Prema javno dostupnim podacima ALIMS-a, vakcina Sputnik V koju proizvodi moskovski institut nikada nije registrovana u Srbiji. 

U oktobru 2021. je registrovana vakcina Sputnik V koju proizvodi Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“. S obzirom na to da se ova vakcina proizvodi u Srbiji, njena nabavka ne ulazi u podatke koji se odnose na uvoz.

Sinofarm (Sinopharm) vakcina  je dobila rešenje o registraciji u Srbiji u oktobru 2021. godine. Nosilac dozvole takođe je Institut „Torlak“.

Pre nego što su registrovane, vakcine koje se proizvode u Rusiji i Kini su u Srbiju ulazile uz pomoć uvoznih dozvola koje izdaje ALIMS.

Ove dozvole izdaju se za lekove koji nemaju dozvolu za stavljanje u promet, i to u slučajevima kada je lek namenjen za lečenje retkih bolesti, kada na tržištu ne postoje dovoljne količine i vrste lekova za koje postoji dozvola, kao i u slučaju elementarnih nepogoda ili epidemija.

U podacima o izdavanju uvozne dozvole piše da se radi o proizvodu „Gam-COVID-Vac Component I/II, rastvor za injekciju, 0.5 mL“, ali za količinu nije navedena jedinica mere.

Kako nam iz ALIMS-a nisu odgovorili o kojim jedinicama mere se radi, iz naziva proizvoda zaključujemo da se radi o pojedinačnim dozama.

Iz ove institucije nam nije odgovoreno ni da li izdata uvozna dozvola znači da je celokupna količina i uvezena ili da se radi o maksimalnoj količini koja je smela da bude uvezena.

U toku 2021. godine ALIMS je izdao ukupno šest uvoznih dozvola vakcine koje proizvodi pekinški „Beijing Institute of Biological Products“. Odobren je uvoz ukupno 2,7 miliona doza vakcina.

„Torlak“ je novembru 2021. godine od ALIMS-a dobio i uvoznu dozvolu za 200.400 doza vakcine Moderna koju proizvodi kompanija „Recipharm Monts“ iz Francuske.

Međutim, iz Francuske se uvozi veliki broj vakcina za druge bolesti, tako da se podaci o ukupnom uvozu iz ove zemlje verovatno ne mogu odnositi samo na kupovinu vakcina protiv koronavirusa.

ALIMS nije odgovorio na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja u vezi sa dozvolama koje su izdavali za uvoz vakcina koji je Nova ekonomija poslala.

Registrovane Fajzer-Biotek-Biotek i Astra Zeneka vakcine se proizvode u više država

Postoji nekoliko Fajzer-Biotek vakcina koje imaju rešenje o registraciji u Srbiji.

Fajzer-Biotek (Pfizer-BioNTech) vakcina je registrovana u decembru 2020. godine, a rešenje važi do decembra 2025. godine.

Registrovane su dve Fajzer-Biotek vakcine, jedna čiji je proizvođač kompanija „Biontech Manufacturing“ iz Nemačke i druga koju proizvodi belgijska kompanija „Pfizer Manufacturing“.

U decembru 2020. godine registrovane su i belgijska i nemačka Pfizer-Biontech vakcina pod nazivom „informaciona RNK sa kapom na 5´ kraju koja kodira kompletni lanac proteina šiljka SARS-CoV-2“.

U decembru 2021. godine je obnovljena registracija Comirnaty vakcine koju proizvodi nemačka kompanija Biontech, kao i istoimene vakcine koju proizvodi belgijski „Pfizer“. Obnavaljanje registracije znači da je i pre ovoga imala rešenje ALIMS-a.

AstraZeneca vakcina koju proizvodi kompanija SK Bioscience iz Republike Koreje je registrovana u martu 2021. godine Rešenje o registraciji važi do marta 2026. godine.

Vakcina Astra Zeneka (AstraZeneca) koju proizvodi istoimena holandska kompanija je obnovila rešenje o registraciji u martu 2022. godine. Novo rešenje važi do marta 2023. godine.

Jedino Fajzer-Biotek i Astra Zeneka vakcine proizvedene u Južnoj Koreji imaju dostupno upustvo i sažetak karakteristika o leku koji su javno dostupni na sajtu ALIMS-a, dok je za ostale vakcine naznačeno da je ova dokumentacija „u pripremi“.

Prema zvaničnim podacima sa sajta vakcinacija.gov.rs u toku 2021. godine u Srbiji je dato oko 8,2 miliona doza vakcina protiv koronavirusa. Od tog broja, dato je 3,3 miliona prve doze, 3,2 miliona druge i 1,7 miliona treće doze.

Šta smo saznali o trošenju novca u pandemiji?

Država od početka pandemije krije koliko troši na kupovinu medicinske opreme, testova za detekciju koronavirusa i vakcina.

Iako nam na zahteve iz državnih institucija uglavnom ne odgovaraju, Nova ekonomija je objavila već nekoliko istraživanja o tome kolika su bila izdvajanja u toku epidemije i na koji način se novac trošio.

Uz pomoć informacija koje smo dobili iz lokalnih zavoda za javno zdravlje i koje smo ukrstili sa javno dostupnim bazama, došli smo do nalaza da je promet PCR testova u toku prve godine pandemije bio najmanje 28,6 miliona evra, a da su najviše kupovani testovi kineskih proizvođača Sansure i BGI, kao i američkog proizvođača Abbott.

Analizom finansijskog izveštaja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje saznali smo da je 2020. godine ova institucija potrošila najmanje 520 miliona evra na kupovinu opreme i materijala.

Ovaj tekst je deo serijala Nove ekonomije „Korona presek: Rasvetljavanje zdravstvenih troškova u pandemiji“ u kome izveštavamo i otkrivamo na koji način su državne institucije trošile javni novac u toku pandemije COVID-19.