#Izbori2022: SNS obećava prosečnu platu od 900 evra

Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), koja na izbore izlazi sa izbornom listom „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“, u ovoj izbornoj kampanji obećava jačanje privrede. Predsednik Srbije i lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić je na godišnjoj konferenciji za štampu predstavljaući program razvoja Srbije do 2025. i 2030. godine, naveo da do 2025. godine treba prosečna plata treba da dostigne nivo od 900 evra.

Istom prilikom, Vučić je najavio da će ulaganje u kapitalne investicije iznositi 14 milijardi evra, kao i da će do 2030. godine biti više infrastrukturnih radova, ukupno 37 do 38 milijardi evra ulaganja.

Takođe naveo je da će biti otvoreno i šest ili sedam naučno-tehnoloških parkova te da će se mnogo ulagati u hranu, strateške i robne rezerve i da će uslediti napredak inicijative Otvoreni Blakan.

S druge strane, premijerka Ana Brnabić je u više navrata u izjavama za domaće medije istakla kako SNS ima potpuno jasnu sliku šta treba uraditi za Srbiju do 2030. godine. Ovaj plan je predstavljen u novembru prošle godine, ali nije javno dostupan, osim kroz izjave političara.

Strategija „Beograd2030“ Srpske napredne stranke je program koji „predstavlja viziju budućeg razvoja Beograda“.

Iza ovog programa, prema rečima Ane Brnabić, stoji aktuelni zamenik gradonačelnika Goran Vesić koji je, kako se navodi, sa grupom eksperata 18 meseci radio na formiranju programa.

Prema ovoj strategiji, predviđa se pad stope nezaposlenosti u Beogradu koja na između 5 i 6 odsto, dok će ona za visoko obrazovane biti i niža.  

Takođe se najavljuje da će do 2030. godine prosečna zarada u glavnom gradu iznositi oko 140.000 dinara dok će zarada visokoobrazovanih biti na nivou od 225.000 dinara, ukoliko se scenario rasta privrede od šest odsto svake godine prenese i na područje kretanja zarada.

U programu se navodi da rast BDP-a u privredi Beograda neće biti manji od šest odsto, budžet će se do kraja 2030. godine uvećati na oko 200 milijardi dinara, što predstavlja kumulativni rast od 69 odsto u narednih deset godina.

Takođe, u periodu do 2030. godine planira se nastavak smanjivanja duga gradskih vlasti i njegovo svođenje na 40 odsto u budžetu.

Strategija SNS za opštine Beograda kada je trgovina u pitanju predviđa sve veću sinergiju klasičnih kanala prodaje sa elektronskom trgovinom, opadanje učešća prodavnica klasičnog formata u korist daljeg širenja velikih trgovinskih lanaca“, ali se navodi i da će glavni grad nastaviti da gradi nove otvorene i zatvorene pijace, „kako bi se izgradnjom ove vrtse infrastrukture pomoglo promociji domaćih poljoprivrednika, malih proizvođača i zanatlija“.

Kada je turizam u pitanju planirana su ulaganja, koja će dostići vrednost od oko 200 miliona evra, do kraja decenije i znatno će povećati atraktivnost Beograda, „ali i motivacija turista da se u njemu duže zadrže“. 

„Do 2026. godine Beograd biti spojen sa Novim Sadom i Budimpeštom brzom prugom, a do kraja 2030. godine i sa Nišom“

Program „Beograd2030“ ističe kako će u narednih deset godina imati najznačajnije investicije u saobraćajnu infrastrukture, a osnovni ciljevi tiču se u „smanjenju gradskih gužvi, problema sa parkiranjem i učešća individualnog prevoza u ukupnom prevozu građana, kao i povećanju obima i efekata logističkih operacija na konkurentnost lokalne privrede“.

U planu je ulaganje i izgradnja metroa, a ključnu ulogu u javnom prevozu preuzeće šinski sistem saobraćaja. 

Prva linija metroa će biti izgrađena do 2028. godine, dok se početak radova druge linije očekuje 2023. godine, a završetak 2030. godine.

Pominje se i izgradnja javnih garaža i parkirališta, izgradnja nove luke na levoj obali Dunava, iza Pupinovog mosta, izgradnja nove međugradske i međunarodne autobuske i železničke stanice u Bloku 42, kao i izgradnja još dva železnička koloseka.

Razvoj poljoprivrede SNS je definisao kao „razvoj konkurentnog i tržišno orijentisanog poljoprvrednog sektora, čiji je cilj da se u naredne dve decenije u potpunosti odustane od primene pesticida, herbicida i tako smanji uticaj zagađenja“, da se zaštiti biodiverzitet, ali da se kao posledica ne dogodi opšti rast cena hrane. 

Kao ciljevi se Ističu i stabilizacija cena nekretnina, izgradnja stanova po povlašćenim cenama i socijalno stanovanje sa cenama dvostruko nižim od tržišnih, pa će grad za socijalno stanovanje svake godine izdvajati sve više sredstava. 

Između ostalog ističe se podrška grada ostvarivanju potencijala mladih, njihovog uticaja i sloboda. Ona će se realizovati putem javnih konkursa i direktnim akcijama kao što su obrazovanje mladih, zapošljavanje i preduzetništvo mladih, organizacija sajmova zapošljavanja, info-dana kompanija i investicionih projekata, zdravlje mladih i socijalna politika prema mladima, aktivizam i slobodno vreme mladih, kultura i informisanje mladih.

„Do 2030. godine sva deca će imati mesta u vrtićima u krugu od 15 minuta od mesta stanovanja, a sva deca u osnovnim školama će imati besplatne digitalne udžbenike, računare za rad sa najnovijim platformama za učenje“, dodaje se u programu. 

Srednje škole će po opremljenosti dostići nivo škola evropskih zemalja, sa digitalizovanim učionicama, opremom za učenje na daljinu i praktičnom nastavom u stručnim školama, dok će visoko obrazovanje biti podržano kroz studentske stipendije, ulaganja u inovacionu infrastrukturu tehnoloških parkova i početak razvoja modela univerzitetskih kampusa.

Ukupna ulaganja u zdravstvo će prevazići 300 miliona evra, ili 36 milijardi dinara. 

Najavljena je i gradnja novih blokova u okviru Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, prošireni kapaciteti klinike za kardiovaskularne bolesti „Dedinje 2“, a biće završena i nova bolnica u Batajnici, kao i blokovi vojnih stacionara na Karaburmi tako povećavaju nacionalne zdravstvene kapacitete.

Takođe kapaciteti i kvalitet dečje zdravstvene zaštite će biti posebno unapređeni rekonstrukcijom oba porodilišta, izgradnjom „Tiršove 2“.

Planirano je da će Beograd koristi najmanje 15 odsto budžeta za investicije, tako da će do kraja 2030. godine vrednost kapitalnih investicija iz budžeta grada dostići oko dve milijarde evra, pa će period između 2020. i 2030. godine će biti zabeležen kao „najdinamičniji investicioni ciklus u javnom sektoru Grada do sada, a njegovi efekti će se osetiti već sredinom razdoblja“.